Без страха од позива

Војска Србије због ограничених финансијских средстава зове све мање резервиста на војне вежбе и друге активности. Током првих седам месеци ове године позвано је 414 резервиста, али искључиво због раздуживања опреме и укидања ратног распореда.
Током деведесетих година прошлог века, посебно у време ратних сукоба, долазак војног позивара често је представљао драматичан тренутак за десетине хиљада војних обвезника и њихове породице. Једни су се одазивали, други су избегавали уручење позива, а има оних који и данас ескивирају позив за раздужење старе униформе коју су задужили још у време ЈНА.

– Од укупног броја позваних резервиста током ове године одазвало се око 80 одсто. Иако је позвано релативно мало припадника резервног састава, висок проценат одзива ипак говори да се враћа поверење у војску. Известан број резервиста, из мени несхватљивих разлога, избегава пријем позива ради раздужења униформе и опреме – каже генерал-мајор Павле Галић, начелник Управе за организацију Сектора за људске ресурсе Министарства одбране.

У "трећепозивцима" до 60. године

Он подсећа да се војна обавеза састоји од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока и обавеза лица у резервном саставу којој подлежу сви држављани способни за војну службу. Резервни састав чине војни обвезници који су одслужили војни рок, регулисали обавезу служења војног рока на други начин и жене – војни обвезници. Обавеза служења у резервном саставу за мушкарце траје до 60, а за жене до 55. године живота.

– У систему одбране, у време када је мирнодопско бројно стање војске било око 45.000 људи, ратна попуна је била 163.000 места. Тим планом предвиђено је око 111.000 формацијских места за резервни састав, од чега у самој војсци око 95.000. Имајући у виду пројектовану организацију за крај следеће године, ратна војска биће три пута већа од мирнодопске и бројаће око 70.000 припадника – објашњава генерал Галић.

По његовим речима, старосна структура резервног састава на који се рачуна је повољна и омогућава квалитетну попуну формацијских места по специјалностима. Око 70 одсто резервиста има до 35 година живота, око 21 одсто је у доби између 36. и 45. године, а девет одсто је прешло 45. годину. Министарство одбране располаже евиденцијом у којој је уписано око 1,8 милиона војних обвезника који су минулих деценија одслужили војни рок.

Највећа мобилизација у новијој историји Србије обављена је 1999. године, када је под оружјем било око 155.000 резервиста. По речима генерала Галића, искуства у вези са ангажовањем резервног састава говоре да је попуна ратних јединица и других структура одбране била потпуна и квалитетна и да је систем позивања функционисао, али и је било и оних који су избегавали позив, као и проблема с нетачним адресама војних обвезника.

Активна и пасивна резерва

У систему одбране, по актуелним плановима, резервним војним старешинама (официрима и подофицирима) попуњено је око 25.000 формацијских места. Резервни официри током служења војног рока завршавају Школу резервних официра која је при Војној академији. Након унапређења у чин резервног официра они се стављају на ратни распоред у јединице војске, а касније се њихово усавршавање обавља кроз различите видове курсева. Тежиште у обуци овог резервног састава која такође зависи од финансијских средстава је на обуци специјалности од посебног значаја за борбену готовост и функционисање ратних команди.

Стратешким документима предвиђена је професионализација Војске Србије до 2010. године. Ако се планирано спроведе, служење војног рока биће укинуто, али ће и даље постојати резервни састав. Државе које имају професионалну војску углавном имају активну резерву коју чине добровољци којима се време проведено на вежбама или задацима плаћа и пасивну резерву која се мобилише само у случају рата.

– Резервни састав, по мом мишљењу, треба да буде регионално регрутован и базиран, уз неговање српске традиције грађанин – војник. Ако желимо да се за служење у активној резерви пријаве квалитетни кадрови, држава ће морати да тај ангажман адекватно стимулише и понуди одређене бенефиције – каже генерал Галић.

-----------------------------------------------------------

Ускоро нови чинови

Спровођење реформских процеса у Војсци Србије, уз низ структурних промена, подразумева и увођење нових чинова и укидање постојећих, речено је јуче Танјугу у Министарству одбране.

Према изменама и допунама Закона о Војсци, о којима треба да се изјасни Скупштина Србије, планира се увођење чина бригадни генерал, који је виши од чина пуковник, а нижи од звања генерал-мајор и укидање могућности за добијање чина генерал армије.

Уколико парламент усвоји предложена законска решења, више неће постојати чин капетан прве класе, а официри који су га имали биће унапређени у чин мајора, али ће га носити дуже онолико колико су га превремено добили.

Предложене промене су у складу са одговарајућим стандардима, како НАТО, тако и већине војски у европским и светским оквирима, али и у складу са Нацртом стратегијског прегледа одбране.