Једна таблета недељно

Др Милена Ђурић, интерниста, наш познати стручњак за остеопорозу, са Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица", више не бије битке са ветрењачама доказујући да је остеопороза озбиљна болест, а не нешто што иде, природно, уз старост и године. На Светском конгресу остеопорозе у Торонту, на којем је учествовала и наша саговорница, било је 2.000 учесника, а на првом састанку у Копенхагену, 1987. једва две стотине лекара.

– Време оспоравања значаја остеопорозе сада је иза нас, с обзиром на то да је читавим низом дугогодишњих студија неоспорно доказано да благовремена дијагностика смањења коштане масе и примена одговарајуће терапије у великој мери смањује број прелома. Остеопороза је главни кривац када се у кући, кади, после пада са столице догоди прелом кука, кичмених пршљенова или подлактице. Многи људи су у гипсу не зато што су пали са трећег спрата или су доживели саобраћајну несрећу, већ су за њих кобне биле већ такозване нискоенергетске трауме. Када су кости крте и мали удар је довољан за прелом – каже др Ђурић.

За све који болују од остеопорозе добра вест је да ће од јесени и у Србији бити регистрован нови препарат за лечење ове болести, који се користи само једном недељно, а у једној таблети садржи комбинацију бисфосфоната и витамина Де.

– Многе студије су доказале да се, ипак, најбољи резултати у повећању коштане масе и смањењу броја прелома постижу комбиновањем две врсте препарата са различитим механизмом деловања: лекова који повећавају коштано формирање са лековима који смањују коштану разградњу под условом да се не примењују истовремено, већ наизменично. Нажалост, у нашој земљи нису регистровани лекови из групе коштаних формера, што се, пре свега, односи на паратиреоидни хормон, али је зато регистрован читав низ лекова који заустављају коштану разградњу. Из ове последње групе бисфосфонати су и даље лекови избора у терапији остеопорозе у највећем броју земаља у свету па и код нас. Новина је увођење шире примене бисфосфоната путем инфузија, што је добра алтернатива за све пацијенте који тешко толеришу орални облик терапије – објашњава докторка Ђурић.

Занимљиво је да је хормонска супституциона терапија напуштена као опција у третману остеопорозе, због својих добро познатих штетних дејстава на дојку и материцу, а и због чињенице да бисфосфонати постижу исте ефекте на кост.

Иначе, на Светском конгресу саопштени су подаци који су запрепастили и саме стручњаке: недостатак витамина Де код жена у постменопаузи са остеопорозом чак је знатно већи него што се то ранијих година знало. Студије су показале да је скоро код сваке друге жене са остеопорозом у Европи присутан озбиљан недостатак витамина Де, а у Азији и Аустралији је проблем још израженији. Постоји могућност мерења концентрације витамина Де у крви, али је метода доста скупа и за сада се још широко не користи у нашој земљи. Такође је показано да се проценат жена са дефицитом витамина Де повећава старењем, тако да је он забележен код чак 53 одсто жена старијих од 70 година и код 58 одсто жена старијих од 80 година. Недостатак витамина Де не доводи само до формирања кости слабијег квалитета склоних прелому, већ и до мишићне слабости и губитка стабилности што знатно повећава склоност ка паду. Установљено је да су дневне неопходне дозе 400 јединица, а за жене старије од 70 година 600 јединица. Зато су данас синтетисани препарати који у себи садрже и витамин Де и бисфосфонате који на најбољи начин надокнађују овај недостатак и којих ће ускоро бити и у нашој земљи.

Наслеђе игра кључну улогу у настанку остеопорозе, а фактори ризика за настанак остеопорозе су и алкохол, пушење, веће количине кофеина, слабија покретљивост, употреба разних лекова и то пре свега кортикостероида. Некада се у шали говорило да је остеопороза болест којом су црнке дочекале својих пет минута да се "освете" у последњим деценијама популарнијим мршавим плавушама. Докторка Ђурић каже да је у овоме истина само да жене које су гојазне или су нормално ухрањене немају остеопорозу, већ код њих до прелома долази због дегенеративних промена на зглобовима, а то нема никакве везе са остеопорозом. Нажалост, често се овде ствари бркају, а с друге стране, тамо где је потребно не поставља се правилна дијагноза. Светске статистике показују да је код само 34 одсто оболелих постављена дијагноза, а од тог броја само 19 одсто се лечи, док 66 одсто становништва са остеопорозом нити је дијагностиковано, нити се лечи. У нашој земљи проценат недијагностикованих и нелечених остеопороза знатно је већи. Имајући у виду да се данас зна да око 10 одсто становништва болује од остеопорозе (свака друга жена и сваки седми мушкарац после 50 године задобиће један прелом до краја живота) може се рећи да остеопороза и даље представља веома запостављену болест.