Никотинске смртовнице

Свака попушена цигарета скраћује живот за седам и по минута, гласи најновије упозорење Светске здравствене организације, која преноси резултате истраживања осигуравајућих компанија, које су израчунале да свака паклица цигарета скраћује живот за два и по сата. У извештају Светске здравствене организације такође се упозорава да ће дуван бити главни кривац за смрт седам од десет особа ако се у блиској будућности не смањи број особа који држе запаљену цигарету.
Прецизније речено, стручњаци СЗО процењују да ће до 2025. године дувански дим однети чак десет милиона људи на планети. Они такође подсећају да је ризик од рака плућа око 170 пута већи код пушача у односу на непушаче, баш као што је ризик од напрасне смрти између 45. и 55. године живота неколико десетина пута већи код човека који држи запаљену цигарету.

Сваке године на нашој планети од последица пушења умире пет милиона људи, а дувански дим потписује већину смртовница и у нашој земљи – епидемиолози тврде да од сто особа 58 њих умире од болести срца, а 17 од малигних обољења. У онколошкој епидемиологији предњаче управо карциноми бронхија, што не треба да чуди с обзиром на податак да плућа пушача годишње сагоре чак 7,5 килограма дувана. Искуства пулмолога, онколога и кардиолога, нажалост, сведоче да свега два одсто пацијената оставља пушење на препоруку лекара.

Србија се налази на другом месту у Европи по броју пушача, будући да се у њој дневно запали 73 милиона цигарета, а званична национална статистика нездравог живота сведочи да сваки други мушкарац и свака трећа жена у Србији не могу да замисле живот без дуванског дима. Овој поражавајућој статистици треба додати и податак да је свако четврто дете од петог до осмог разреда основне школе – пушач, и да сваки други студент Београдског универзитета држи запаљену цигарету.

Анализирајући пушачке навике наших академаца, епидемиолози Студентске поликлинике забринуто констатују да четвртина њих пуши између пет и десет цигарета дневно, а 20 одсто њих дневно купује паклицу цигарета.

У Србији подједнако страсно пуше они који треба да доносе законе о забрани пушења, као и они који би требали да имају најразвијенију свест о томе какве последице пушење оставља по здравље. Подаци, наиме, јасно говоре да 37 одсто лекара и 52 одсто медицинских сестара у Клиничком центру Србије држи запаљену цигарету, односно да међу медицинским сестрама које дају хемотерапију тај проценат износи 57 одсто.

По слову Закона о забрани пушења у затвореним просторијама, паљење цигарете на радном месту кошта 5.000 динара. Наравно, под условом да сте баш толики баксуз да се тик поред вас смести неко надлежно лице из инспектората здравља, рада или санитарне инспекције. По статистици републичког министарства здравља, свега 87 пушача је у првих шест месеци ове године имало блиски сусрет са представницима закона, а 72 послодавца су кажњена због тога што на видном месту нису истакли напис "Забрањено пушење".