Од хлеба за три динара до Бодрума

Снежана Стојановић- Плавшић (Г17 плус): Већих изговорених лажи није било од изјава Слободана Милошевића након бомбардовања НАТО-а, којима је слао поруке да смо победили НАТО и да је реч о победи нашег народа над светским силама, као и његових изјава уочи бомбардовања. Једна од врхунских лажи Милошевићеве власти, за коју нико никад није одговарао, била је и обмана народа звана "Зајам за привредни препород Србије" – уз сва обећања, грађани нису видели да је од тог новца било шта и било где уложено. Добро су упамћене и обмане као што су банке Дафине Милановић и Јездимира Васиљевића.

Ђорђе Мамула (ДСС): "Највећа лаж је била непризнавање изборне победе Војислава Коштунице на председничким изборима септембра 2000. године. То није исти догађај као признање о предизборним обманама мађарског премијера, али је такође био окидач који је испровоцирао грађане да изађу на улицу да протестују, баш као и када су 1996. године објављени неаутентични резултати локалних избора. Повода да се одговара због лажи било је и када су, осамдесетих година, конфисковани девизни рачуни а штедња проглашена "старом девизном штедњом", када је власт обелоданила да не може да исплати девизне улоге. Било је страшно када су грађани схватили да немају свој новац, а нико за то није одговарао.

Ивица Дачић (СПС): Свака власт говори и чини неке ствари у политичке сврхе и ради политичке користи, а понекад се политичари служе и обманама због којих би апсолутно требало да падне влада, као што је била афера "Бодрум", односно крађа гласова која је требало да сачува ДОС-ову владу. Сличне тежине су и ДОС-ове обмане народа уочи 5. октобра.

Ђорђе Тодоровић (ДС): Издвојио бих обмане Српске радикалне странке из времена када је била део власти, крајем деведесетих година – од обећања "хлеб за три динара", до изјава тадашњег министра информисања Александра Вучића о слободи штампе пре убиства новинара Славка Ћурувије и непосредно пре изрицања драконских казни за медије. А и сам Војислав Шешељ је 1998. године пензионере окупњене испред зграде владе упитао зашто су му веровали.

Наташа Јовановић (СРС): "Лаж која је имала катастрофалне последице јесте афера "Солун" из времена ДОС-ове власти, тачније, велика скупштинска крађа помоћу картице посланика Бранислава Новаковића из Демократске странке. Он је у том тренутку био у Солуну, а његовом картицом изгласан је, најтеснијом већином, Закон о раду. Биланс је убрзо био милион незапослених, многа ускраћена права запослених и хаос у предузећима. То је био врхунац лажи изречених у обећањима о обнови привреде после петог октобра.