Траже место где ће да презиме

Бубамара је за децу, после лептира, вероватно најомиљенија бубица. Верујуда ће ако им слети на руку донети срећу, новац и љубав. Зато бубамару није добро убити или отерати с одеће. Једну! Међутим, ученици основне школе из Титела који су са професорима веронауке дошли у посету манастиру Беочин, на северној падини Фрушке горе, суочили су се са целим ројем бубамара. Слетале су им на руке, косу, одећу...

Тако да су ђаци, уместо за манастир који се први пут помиње 1566. године у турским катастарским дефтерима и храм посвећен празнику Вазнесења Христовог, питали игуманије за бубамаре које једино у цркву нису ушле захваљујући мрежицама које су монахиње поставиле на врата.

– Кажу да су то азијске бубамаре. Побегле су из стакленика и пластеника где су их донели да би се на биолошки начин, без употребе хемикалија, борили против биљних ваши – одговорила је мати као да је очекивала да је деца баш то питају.

Вишебојна азијаткиња

Бројне врсте бубамара, преко 5.000 описаних, живе широм Земљиног шара. Али је баш вишебојна азијска бубамара (Harmonia axyridis) одабрана за биолошку борбу (употребу корисног организма за сузбијање по гајене биљке штетног организма) зато што је прождрљивија од осталих, брже и више се размножава. У току једне године, у зависности од изобиља хране, може да има и до четири генерације. Живи и до три године, за разлику од наших домаћих врста које су махом једногодишње. Затим је и крупнија. Интересантно је да је и ларва азијске бубамаре знатно агресивнија у борби за храну.

Хармонијасе по изгледу не разликује пуно од осталих сличних врста. У народу популарно названа „кинеска” или жута бубамара, пореклом је из централне и североисточне Азије. Управо та чињеница да заузима широко пространство од Сибира до јужне Кине допринела је да ова врста буде врло отпорна на температурна колебања тако да се лако прилагођава новим условима средине. Све то је ,,препоручује”, мада опасно угрожавабубамаре,,староседеоце”.

Стручњаци су у нашој земљи предвидели да ће и ове године бити у пренамножењу.Зато што су се биљне ваши, захваљујући одговарајућим климатским условима, намножиле, тако да за бубамаре има хране у изобиљу. Како се буде смањивала количина хране опадаће и њихова бројност.

Безопасне за човека

Читаве колоније овог, у народу омиљеног инсекта, скупљају се на кућама, помоћним објектима, дрвећу... Није пријатно када се на кућу устреми цео рој, па ипак стручњаци апелују да се не убијају, јер су корисне, а нису опасне.

Активне су до дубоко у јесен у потрази за местом на коме ће презимити тако што се прво групишу. Привлаче их светле површине и насељена места због више температуре унутар насеља.Зато требазатварати прозорејер воле да се завуку у куће. Попунити све пукотине у које би могле да се увуку.

Ако се појаве на зиду или уђу унутра треба их уклонити усисивачем никако убијати јер осим што, испуштајући, праве жуте флеке на зиду, јако смрде. У биљним апотекама се моженаћи препарат који их својим непријатним мирисом одбија.

 -----------------------------------------------------------------------------

Стигла из САД

Почетком осамдесетих година прошлог века вишебојна азијска бубамара је интродукована (увезена) у САД, као биолошки агенс против биљних ваши. Брзо се прилагодила условима средине и постала доминантна. Као инвазивна и агресивна врста у изналажењу хране, потиснула је домаће врсте бубамара тако да су поједине постале права реткост.

Из САД вишебојна азијска бубамара је, ради биолошке борбе, донесена у Европу. Међутим успела је да се отме контроли, нађе у природи и пренамножи. Код нас је први пут примећена 2008. године, тачније 21. августа на локалитету Ворово, на територији Националног парка „Фрушка гора”, тако да је она и нови члан у фауни бубамара у Србији.