Докази леже у ваздуху

Недавно на "Би-Би-Сију" приказани документарни филм – "На тајном задатку: прљаве фудбалске тајне" – имао је огроман одјек на британском острву.

Једногодишње истраживање новинара угледне телевизијске куће отворило је Пандорину кутију недозвољених радњи у најпопуларнијем планетарном спорту. Иако је тек откривен врх леденог брега у корупционашком скандалу огромних размера, већ сада је јасно да у енглеској Премијер лиги, али ни у нижим ранговима такмичења, ништа неће бити као пре.

У документарцу су приказани делови механизма како се приликом трансфера играча из клуба у клуб, али и слободне куповине фудбалера, покушавају да узму додатна новчана средства у виду мита.

Овај филм је покренуо лавину питања  на која још увек нису дати одговори.

Агенти и менаџери, умешани у забрањена плаћања, као један најавили су тужбе против "Би-Би-Сија".

Фудбалска асоцијација поново је тражила од водеће британске телевизијске куће увид у комплетан снимљени материјал, али је портпарол  "Би-Би-Сија" рекао да у захтеву мора јасно да се види  шта се тражи.

Писани медији попут "Тајмса", "Телеграфа", "Гардијана", "Сана", "Мирора" и "Индипендента", зависно од политичке опције које заступају, прилазе овом проблему. Оно што је углавном исто за све, јесте навођење оптужби и контра– оптужби заинтересованих страна.

Да проблем постоји, независно какав ће епилог добити на суду, на посредан начин потврдио је и портпарол УЕФА, казавши, поред осталог, да "данас сваки десетогодишњак може да има агента и да је регулисање оквира у коме раде менаџери можда и питање којим би могла да се позабави и Европска комисија".

Правници ће у времену пред нама сигурно укрстити копља, али је "Би-Би-Си" имао храбрости  да укаже на прикривене путеве капитала  у фудбалу.

Зато ће и "Политика" покушати да одговори на питање да ли, и у коликој мери, је корупцаја захватила фудбал и колики је проток црног новца у нашем фудбалу.

Опасност од приватизације

– Сматрам да у нашем спорту нема корупције у мери у којој је има у другим друштвеним областима у којима се испољава у елементарном значењу. У спорту се јавља обично приликом транасфера када део новца завршава на приватним рачунима. Корупцију у њеном основном облику, као подмићивање, очекујем када почне приватизација, када новац почне да се врти око спортских објеката као некретнина. На спорт се данас снажније пресликавају друге болести друштва као што су лобирање, деловање разноразних интересних група па и необјективно информисање које загађује здраву спортску климу. Нема сумње да корупцији не може да се стане на пут без снажног државног утицаја, – мишљења је Душан Вујошевић, тренер нашег кошаркашког првака Партизана.      

"Афера Солт Лејк Сити" уздрмала је олимпијску породицу

Тврдње да корупција постоји у сваком спорту (ни је ли тако са свим областима живота), без обзира на количину новца која се у њему обрће, може се прихватити готово без икакве резерве. Јасно за лов на оне који дају или примају "наруквице" у малим, сиромашним спортовима ни представници закона ни медија нису много заинтересовани. Очи јавности уперени су пре свега у богате у спортове и спортске федерације у којима се обрћу велике суме...

Међу њима је и Међународни олимпијски комитет, најмоћнија спортска организација на свету и власник Олимпијских игара, догађаја који је својим значајем и финансијским ефектима одавно превазишли оквире спорта. Отуд се и једна од највећих корупционашких афера у спортској историји везује за Међународни олимпијски комитет.

Било је то недавно, на прелазу између два века. И раније говоркало о куповини гласова чланова МОК приликом избора домаћина летњих и зимских олимпијских игара, о градовима кандидатима који су се утркивали да скупим поклонима или незаборавним проводима обезбеде гласове, међутим тек када је Марк Ходлер, челник светског смучања отворио "Аферу Солт Лејк Сити" Међународни олимпијски комитет се тргнуо.

Истина оптужбе да је Солт Лејк Сити купио организацију Зимских игара 2002. су биле теже од резултата истраге (све се свело на поклоњену пушку или плаћену школарину), нико није ни помислио да Игре одузме овом америчком граду, али чланови МОК лепљивих прстију су одстрањени из организације, а олимпијска породица променила је правила понашања при избору домаћина летњих и зимских игара.

Члановима МОК забрањене су посете градовима кандидатима, чак и приватне. На то право има само званична Изборна комисија МОК. Њени извештаји су тајни до самог гласања, а и тада чланови МОК не могу да се мешају са представницима градова кандидата...

Да ли то значи да је олимпизам сада потпуно чист? У то не верују ни у МОК, уосталом његова Етичка комисија и даље има посла...

Друштвено зло

Корупција у спорту је дубоки морални атак на вредности једне друштвене делатности које се очекује да буде предводник толико експлоатисане идеје о фер плеју у овој свери.

Многи би рекли да је корупција у спорту пратећа појава онога што се дешава на ширем друштвеном плану. Овакав став појединаца доказује да и они сами не би смели да се ухвате у коштац са овим друштвеним злом које је нашло пут у сфери која би требала да предњачи чистоћом.

• Који су основни аспекти корупције у спорту?

– Корупцију у спорту треба посматрати са два аспекта. Корупцију коју врше сами актери, тј. sпортисти, и с друге стране коју врше они који спорт користе као средство за постизање својих личних интереса. То су такозвани пратећи заљубљеници у спорт које често препознајемо у руководству појединих организација – каже Милан Ерцеган.

• Да ли је и допингг вид корупције?

– Ја лично бих и допинг оквалификовао као вид корупције у спорту јер се међусобно надметање заснива на превари. Посебан вид корупције спорта манифестује се у "намештању" резултата. И једно и друго више није спортско такмичење већ превара која замагљује суштинске, васпитне вредности спорта.

Други аспект корупције односи се на пратећа лица у спорту, на руководиоце и "пријатеље" спорта. Полазећи од спорта као васпитне категорије поставља се питање како могу бити васпитачи они који за своје личне циљеве експлоатишу морално чисте вредности спорта. Чак и ове преваре, мотивисане циљем да служе одређеним успесима средине са којом руководе, као на пример куповина резултата, овај чин може да има квалификацију корупције чак и кад се мотивишу као средство за "више циљеве". Корупција у спорту је као и свака друга корупција у друштву која потпада под важеће државне законе.

• Познато је да сте ви били тридесет година председник Светске рвачке федерације и да сте два пута на Извршном бироу одбили да примите одлуку о месечним наградама за ваш рад. О овоме је "Политика" писала 21. јануара 2001. године. Шта је био ваш етички мотив да одбијете легалну одлуку?

– Мени је служило на част да представљам у свету своју земљу која ме је делегирала да руководим светским спортом. То је за мене било питање части и поноса – истакао је Милан Бата Ерцеган, почасни доживотни председник Светске рвачке федерације.