Највише самоубистава 1992. и 1997.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији (без Косова и Метохије) у 2005. години регистрована су 1.442 смртна случаја услед самоубиства. У поређењу са 2004. број самоубистава је повећан за 96. У односу на укупно становништво, стопа смртности услед самоубиства достигла је 19,4 на 100.000 становника, a толики је приближно и европски просек.

Уколико се посматра педесетогодишње раздобље, кретање броја самоубистава у Србији показује јасну тенденцију пораста: у периоду 1953–2005. број самоубистава је готово удвостручен – са 725 на 1.442, иако је укупан број становника на истом простору порастао за петину. Повећање броја самоубистава, при том, није било континуирано, већ је временски лоцирано на четрдесетогодишњи период од 1953. до 1992. године, када је број самоубистава достигао свој историјски максимум.

Време после 1992. могло би се означити као период умереног смањења броја умрлих услед самоубистава, које је било нарочито изражено од двехиљадите године. За сада није јасно да ли повећање броја самоубистава које је регистровано 2005. представља само још једну годишњу варијацију или нови преокрет.

Стопе самоубистава су у Србији достигле максималне вредности 1992, 1993. и 1997. године, када су се приближиле граници од око 21 самоубиства на 100.000 становника (20,9 у 1992. и 1997. и 20,7 у 1993. години). Почетком педесетих година стопе су, међутим, биле двоструко ниже (око 12 самоубистава на 100.000 становника), да би крајем осме деценије број умрлих услед самоубистава достигао око 15 на 100.000 становника.

Са око 19 смртних случајева на 100.000 становника, Србија је у првој деценији 21. века била у горњој половини европске ранг-листе. Према подацима за 2003. годину, веће стопе самоубистава од Србије забележене су у 12 европских земаља. С изузетком Финске и Белгије, остале земље с већом стопом смртности услед самоубиства од Србије припадају групи тзв. земаља у транзицији (Летонија, Белорусија, Русија, Естонија, Литванија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Украјина, Црна Гора).

Жалосни рекордери, и то дуже од десет година, јесу Летонија са 40,2 у 2004, Белорусија са 35,1 у 2003. и Русија са 34,3 у 2004, док су на другом крају листе Грчка са 3,4 и Албанија са 4,0 на 100.000 становника. Међу бившим југословенским републикама највише стопе самоубистава су у Словенији (28,1), а најмање у Македонији (6,8 на 100.000 становника).

Разлози великих регионалних разлика, и то и у оквиру појединих земаља, врло су комплексни, а објашњења се могу наћи у социоекономским условима, културолошким особеностима, утицају цркве, демографским структурама, етничком саставу, распрострањености алкохолизма, али и климатским условима.

У Србији је стопа самоубистава већа у Војводини него у централном делу републике. Почетком друге половине шездесетих година стопа умрлих услед самоубистава у северној покрајини је била од 2,5 до 2,8 пута већа него у централном делу републике, али касније је смањивана (17,1 према 25,6).

Као зона високе стопе самоубистава издваја се подручје на северу Војводине, око Суботице. Реч је о десет општина са већинским становништвом мађарске националности. С друге стране, у зону ниске смртности услед самоубиства сврстане су општине Бујановац и Прешево, с високим уделом становништва албанске националности, као и санџачке општине Сјеница, Рашка и Тутин, са стопама испод десет самоубистава на 100.000 становника.

Највећи број самоубистава на сто хиљада становника у Србији је регистрован код Мађара (43,4) и Бугара (37,4), а на другом полу су Власи (2,5) и Албанци (4,9). Очигледно је да постоји уска повезаност старосне структуре становништва и учесталости самоубистава, али важна је и снага утицаја појединих верских заједница. Важно је и социокултурно окружење, јер је годишња стопа самоубистава Срба у централној Србији износила 17,1, а у Војводини 23,5.

По правилу, међу самоубицама мушкарци су бројчано доминанти. Од укупно 1.442 самоубиства у 2005. години, 1.010 (70 одсто) извршили су мушкарци, а 432 (30 одсто) жене. Иначе, најмања разлика у броју умрлих услед самоубиства по полу регистрована је почетком педесетих година, а највећа је у последњих неколико година.

Према подацима за 2005, свако друго умрло лице услед самоубиства било је старије од 60 година, а свако треће од 70. Јасно је приметна тенденција повећања удела старих у укупном броју самоубистава.

Највише стопе су код удоваца, а установљена је међузависност између самоубистава и нивоа образовања: највиша стопа је код становништва без школе или са 1-3 разреда основне школе (49,3) а најнижа међу онима са вишом и високом школском спремом (10,7).