БиХ и Албанија пред укидањем виза за ЕУ

Од нашег сталног дописника

Брисел – Савет министара унутрашњих послова Европске уније требало би у понедељак 8. новембра да потврди одлуку Европског парламента о укидању виза за путовање у државе шенгенске уније за грађане Босне и Херцеговине и Албаније. Иако би свака другачија одлука представљала изненађење, визна либерализација наишла је недавно на неочекивано велики отпор Француске и Холандије, које ће на крају дати свој пристанак, али траже строжи речник у декларацији о укидању виза.

Тања Фајон, известилац ЕП за визну либерализацију, рекла је јуче у изјави за „Политику” да очекује да ће Савет ЕУ подржати одлуку ЕП упркос резервама које су испољиле неке државе ЕУ.

„Вероватно ће то бити нешто ’јача’ декларација, какву траже Холандија и Француска, али ипак очекујем да ће Савет дати подршку. Не верујем да ће блокирати завршетак процеса визне либерализације, јер су обе земље испуниле све услове, па би негативном одлуком ЕУ изгубила кредибилитет. Очекујем да ће визна либерализација ступити на снагу средином децембра”, казала је Фајонова.

ЕП прошлог месеца изгласао је одлуку о укидању виза за грађане БиХ и Албаније са 538 гласова за и 47 против, али насупрот убедљивој парламентарној већини, одлука је наишла на отпор – пре свега у Паризу. Француска је потегла питања безбедности и илегалне емиграције и позвала се на негативна искуства (повећан број захтева за азил) произашла из прошлогодишње одлуке о укидању виза за грађане Србије, Црне Горе и Македоније.

Према неименованим изворима у Бриселу „азиланти су ноћна мора за ЕУ и једина озбиљна кочница” на путу визне либерализације. О лошим последицама претходне визне либерализације почело је да се говори још почетком ове године када су „азиланти” из Србије и Македоније затрпали шалтере надлежних служби у Француској, Шведској и Белгији.

Подсетимо, белгијски премијер Ив Летерм затражио је још у фебруару од Европске комисије да реагује поводом великог прилива „лажних” азиланата из Србије и Македоније и да спречи „погубне последице визне либерализације”. Већина азиланата били су етнички Албанци са српским и македонским пасошима који су похрлили поведени гласинама о лаком стицању азила. После неколико недеља они су враћени тамо одакле су дошли о трошку белгијске владе и уз сарадњу српских и македонских власти.

Изгледало је да је тај проблем решен и да је прилив такозваних економских азиланата заустављен. Али, европски комесар за унутрашње послове Сесилија Малмстром прошлог месеца писмом се обратила властима у Београду и Скопљу и обавестила их да је ЕУ забринута због повећаног прилива грађана Србије и Македоније који траже азил. Она је том приликом навела да „та тенденција изазива забринутост и може да угрози процес визне либерализације на западном Балкану”.

Наведена лоша искуства и измењена процедура визне либерализације (због ступања на снагу Лисабонског уговора) отежали су процес укидања виза за БиХ и Албанију. Због тога ће, према нашим незваничним сазнањима, декларација о визној либерализацији за ове две земље садржати одредбу према којој ће ЕУ обављати редовни надзор издавања пасоша у Сарајеву и Тирани, као и строгу контролу лица која са њима буду путовала у ЕУ.

В. Јокановић