Попуст за вернике

Специјално за "Политику"

ПРАГ, септембра – Католичка црква преузела је недавно на управљање катедралу Св. Вита (Вида) на прашком Храду – убрзо пошто је добила спор око власништва над овим једним од најзначајнијих националних историјских и културних споменика, вођен с државом целих 13 година. Пре неколико дана уведено је плаћање улазнице у храм од 100 круна (око 300 динара). Верници, међутим, како је саопштено, не морају да плате.

Увођење плаћања улазница у катедралу, која доминира над Прагом и његовим историјским средиштем – Храдом, унело је у пометњу у туристичке посете. На улазницама (коштају, такође, 100 круна) које купују туристи за разгледање Храда, односно читавог  комплекса палата, цркава, домова, кула, зидина... стоји да важе и за храм Св. Вита. Али више не важе...

Овај корак представници цркве оправдавају тиме да се морају обезбедити средства за одржавање, чишћење и чување храма, који спада међу највеће, најлепше и најпознатије у Европи. Надају се да ће макар те текуће трошкове покрити на овај начин. Од државе се очекује да ће, као што је чинила и раније, покривати крупније трошкове такозваног инвестиционог одржавања односно веће оправке и обнове.

За вернике важи изузетак – ко дође у храм да се помоли има бесплатан улаз. Изузетак не важи само у време шпица туристичке посете, тј. између 10 и 14 сати. "При богослужбама, разуме се, неће се плаћати улазница", подвукао је на конференцији за штампу прашки бискуп Вацлав Мали, духовник и човек великог друштвеног ауторитета који ужива као бивши дисидент, борац за слободу и демократију.   

Прво питање које се се одмах поставило у јавности било је – како ће се утврђивати да ли је неко верник односно да ли треба да буде ослобођен  плаћања улазнице? Верника је тешко, ако не и немогуће, разликовати од оних других. А онда и ово: који су то други, да ли само атеисти, или припадници и других, нехришћанских или можда и других хришћанских (православни, протестанти...) верских заједница?  

Одговора на ова питања засад нема, а изгледа да тешко може бити таквог који би задовољио ширу јавност. Можда би, у ствари, како многи мисле, најбоље било да, ако већ мора да се плаћа, плаћају сви, изузев када је у питању богослужба. По правди земаљској и небеској. То не би требало да буде тешко променити. Бискупи, уосталом, нису папе да би се сматрали непогрешивим...