Све већи апетити

Банкарски сектор у Србији у прошлој години растао је по стопи од 46 одсто, што је изнад просека региона. Штедња је расла брже у односу на земље у окружењу, и само лане увећана је за 57 процената. Кредити становништву увећани су за 79 одсто, највише захваљујући расту хипотекарних. У односу на бруто друштвени производ, ови пласмани износе 7,7 одсто, што је и даље далеко испод просека земаља у окружењу (Хрватска 34,4 одсто, БиХ 23,3 одсто, Словенија 14,7 одсто, Румунија 7,4 одсто, Бугарска 14,7 одсто). Као што је то случај са укупним пласманима становништву, тако је и штедња у односу на БДП испод просека земаља средње и источне Европе.

Пословање банака са становништвом је иначе у 2005. забележило прави бум у целом региону средње и источне Европе, потврђују анализе Рајфајзен Интернешнл. У Украјини је вредност кредита грађанима порасла за 175 одсто, у Русији за 111, а у Белорусији за 97 одсто (изражено у еврима). У нашој земљи пласмани становништву порасли су за 79 процената. Чак и на много развијенијем чешком банкарском тржишту, кредити становништву увећани су за 41 одсто. Највеће су потребе за стамбеним финансирањем, затим кредитима за куповину аутомобила и потрошачким.

Штедња становништва такође расте по изузетно високим стопама, нарочито у земљама ЗНД-а. У Украјини је увећана за 113 одсто, у Русији за 52 одсто, а у Белорусији за 64 одсто. У средњој и југоисточној Европи штедња је расла по далеко нижим стопама, ако изузмемо Србију од поменутих 57 одсто.

Да пословање са становништвом има одличну перспективу у овом делу Европе, потврђује и даље релативно низак ниво укупних кредита одобрених у односу на висину бруто друштвеног производа. Док је овај однос у евро зони 53 одсто, у средњој Европи је тек 14,4 одсто, у југоисточној 15 одсто, а у ЗНД-у само 5,7 одсто.

Укупна билансна актива свих банка које послују у средњој и источној Европи увећана је готово за трећину у прошлој години, а аналитичари очекују удвостручавање до 2009. Покретач будућег раста биће управо пословање са становништвом. Регион ЗНД-а и југоисточне Европе генерисаће највећи раст, оцена је Рајфајзен Интернешнл који остварује снажнији раст у односу на остале банке у региону, уз најразвијенију мрежу. Раст је генерисан, како додају, већом конкуренцијом, после приватизације и уласка нових банака.

Након раста од 15 одсто у 2004 (на 645 милијарди евра), укупна билансна актива банкарског сектора у средњој и источној Европи лане је увећана за 31,3 одсто, достигавши 846 милијарди евра. Ово је највећи годишњи прираст од када су први пут били доступни збирни подаци за цео регион.

Највећа банкарска тржишта на овом подручју показују највеће стопе раста: Украјина (91 одсто), Белорусија (63 одсто), Румунија (54 одсто) и Русија (51 одсто). У Мађарској је забележен најмањи раст, али ипак са поштовања вредних 15 процената.

Аналитичари оцењују да би до 2009. банкарски сектор у средњој и источној Европи могао да премаши 1.700 милијарди евра. Банкарство ће се најбрже развијати у региону ЗНД-а, односно у Русији, Украјини и Белорусији, по предвиђеној просечној годишњој стопи од 25 одсто, што је знатно изнад 16 одсто коју стручњаци предвиђају за југоисточну Европу, и 15 одсто за средњи део континента.

Три највеће иностране банкарске групације у средњој и источној Европи су италијанска Уникредит, аустријске Ерсте банк и Рајфајзен Интернешнл, са укупном билансном активом од 162,8 милијарди евра.

Рајфајзен показује највећу динамику раста са просечном стопом од 37 одсто у периоду између 2001. и 2005. године. Уникредит је остварила раст од 33 одсто годишње, највише захваљујући прошлогодишњем преузимању Хипо Вереинсбанк, а мађарска ОТП банка, такође веома активна у аквизицијама, остварила је раст од 22 одсто.

Успех у пословању са становништвом умногоме зависи од разгранате мреже филијала. Са 2.629 пословница Рајфајзен Интернешнл располаже највећом мрежом на овом подручју. За њом следи Уникредит са 2.373 и Ерсте банк са 1.668 пословница.