Пет стотина изабраних

У књижарама се недавно појавио нови биографски лексикон "Срби који су обележили 20. век" (500 личности) аутора Милене Милановић, у издању Весолове редакције биографских лексикона, Српске националне академије из Торонта и "Јефимије ЈК". И пре него што је успела да стигне до полица библиотека, ова књига, упакована у луксузне корице, изазвала је опречна мишљења у стручној јавности.

Једну од првих критичких стрелица упутио је академик Чедомир Попов који је на представљању Лексикона у Народној библиотеци Србије изразио сумњичавост у погледу критеријума приређивача овог издања. Многе је изненадио и податак да је Богољуб Карић заузео чак две странице овог библиографског лексикона, иако је већина знаменитих Срба добила само једну.

Да ли је овај контроверзни привредник заиста толико задужио Србију и да ли је баш он тај који је обележио 20. век? Управо о овој теми, започињемо разговор са културологом Миленом Милановић, аутором до сада неколико врло запажених лексикона.

– Величина текста не кореспондира са значајем личности. На једној страници се може изложити много више него на пет. Те две странице нису посвећене само једној личности већ читавој компанији Карић. Сви значајнији чланови ове породице поменути су у овој одредници што и објашњава дужину текста, тврди наша саговорница.

По избору уредника, две странице поред Богољуба Карића добили су и Андрић, Тесла, Миланковић, Десанка Максимовић...

– Одлучила сам да пишем лепо о Србима и да кажем нешто што је истинито и нешто што се мора рећи језиком чињеница, а не да се јавност поводи измишљеним медијским причама. После великог истраживања ауторских права и енциклопедијске литературе у свету, установила сам да лексикони оваквог типа морају да имају потписане текстове, или пак наведене изворе одакле су чланци преузети. Све друго је шунд литература. Свака моја књига има аутора. Сваки потписник редова стоји иза изнетих чињеница, објашњава Милановић.

Ауторка лексикона свесна је појединих недостатака и очекује да ће се доста полемисати око овог Лексикона. А на питање зашто се баш ограничила на цифру од пет стотина Срба, одговара:

– Пре него што сам почела да осмишљавам Лексикон, сазнала сам да једна установа намерава да објави дело о хиљаду знаменитих Срба и Црногораца. И моја идеја је била да идемо на хиљаду личности, али сам морала да одустанем. Није лепо не поштовати ауторска права. Имала сам у виду да ће, ако правимо билингвалне текстове а без тога књиге оваквог типа уопште и не треба правити, лексикон имати око 500 страница, плус 50 страница пратећег текста. То је то. У противном, идемо на два тома. А за два тома нисам имала паре. Сматрала сам да ће поменута цифра бити довољна да задовољи знатижељу радозналих и да ће подстаћи на нека даља истраживања.

Сарадници пројекта су водили рачуна о томе да текстови не буду политички обојени и пристрасни и да чињенице буду егзактне јер, како каже наша саговорница, "ту нема рангирања, ми никога не промовишемо".

Ауторка је инсистирала на томе да лексикон обухвати све области материјалног и духовног стваралаштва јер 20. век није био само изузетан по ратовима и драматичним политичким и другим догађајима, већ и по развоју науке, технике, медија, забаве. Многи академици су били збуњени оваквом замисли, не слажући се са идејом да се у књизи нађу поједине естрадне личности, политичари, владари.

Сви чланови одбора сложили су се са близу 90 одсто изабраних личности, али око десетак одсто, односно педесетак личности, мало смо полемисали, прича Милановић.

Уређивачки одбор највише се задржао око избора естрадних личности. На крају, одлука је пала да ову област заступа Властимир Павловић Царевац.

Због одређених несугласица у вези са Ратком Младићем, Јован Ћирилов је одступио из уређивачког одбора, иако је комплетно уредио област позоришта. Поред Караџића и Милошевића, место у књизи су добили и Ђинђић и Коштуница као представници прве демократске опције у последњој деценији 20. века.

Милена Милановић је имала много проблема док је приређивала Лексикон. Поред тога што је Карић фондација после 5. октобра престала да исплаћује хонораре и трошкове штампања књиге, права мука је била и пронаћи фотографије изабраних личности.

– Ишли смо чак на Ново гробље да узмемо фотографије са споменика. Нећу пуно да се жалим, али муке ће имати они који буду правили националну енциклопедију. Онај ко се бави енциклопедистиком мора да има подршку друштва. Желим да национална енциклопедија буде добра јер нам је она заиста неопходна. Ми смо, највероватније, једини народ који нема такво издање. Поштено је такве књиге стварати, искрена је Милановић која управо припрема материјал за нови биографски лексикон о знаменитим Српкињама.

– Почињемо са ретком одредницом – Винчанске доне. Текст је написао покојни академик Срејовић за књигу "Најзнаменитије жене света", коју Унеско, нажалост, никада није објавио. Све што будемо пронашли о великим Српкињама наћи ће се у овом делу. Када сам почела да проучавам ову тему схватила сам да су Српкиње неправедно изостављене и да се њима нико до сада није систематски бавио. Не знам да ли ћу имати довољно пара да дело довршим. Покушаћу да се опет снађем. Обично новац позајмим, а једном сам чак била у ситуацији да на стан ставим хипотеку. Срећом, извукла сам се. Ако нема другог, биће тако. Покушаћу да заокружим и ову књигу. Заиста, желим да то урадим, оптимистична је Милена Милановић.

--------------------------------------------------------------------------

И Караџић и Милошевић

– Било је проблема и око тога да ли у Лексикон треба да уђе Слободан Милошевић, Радован Караџић, Ратко Младић. Некако смо се договорили да Ратка Младића изоставимо, али смо Радована Караџића, као представника важних догађаја у последњој деценији прошлог века, уврстили у енциклопедију. Ова књига је завршена још 28. фебруара 2001. године, па смо морали накнадно да допишемо да је против Караџића покренута оптужница. А пошто је Слободан Милошевић обележио нашу несрећу, решили смо да и њега уврстимо у лексикон. У мом лексикону, за разлику од других књига, нема унапред осуђених нити унапред похваљених. Има само чињеница, категорична је наша саговорница.