Мали „Велики прасак”

Да ли је човек, најзад, вештачки дочарао стварање космоса?

„Велики прасак” (Big Bang) у којем је, како се претпоставља, настао пре 13,7 милијарди година, поновљен је под земљом, на температури милион пута вишој од средишта Сунца (десет трилиона Целзијусових степени), у јединственом постројењу на размеђи Швајцарске и Француске.

У прстенастом тунелу „Великог хадронског сударача” (LHC), чији обим износи 27 километара, у недељу је успешно изведен мали „Велики прасак” у разорном судару два млаза субатомских честица – јона олова уместо протона, који су јурили готово светлосном брзином (коначном у нашем космосу).

Истраживачи су, нема сумње, веома узбуђени.

У таквим условима, први пут створеним на Земљи, појавила се супа сачињена од субатомских честица, кваркова и глуона, разбијањем неутрона и протона у самом атомском језгру. Слична плазма (четврто стање материје, поред чврстог, течног и гасовитог) постојала је, како се теоријски замишља, убрзо после „Великог праска”.

Будућим проучавањем својстава плазме научници се надају да ће докучити како изгледа јака сила, најјача од четири познате у природи, која држи на окупу атомска језгра (98 одсто укупне масе атома).

Кваркови и глуони сматрају се својеврсним „градивним циглицама” свега што постоји у бескрајном космосу.

Јединствени подухват најављен је неколико дана раније, као претходница потоњег судара снопова протона, чему је намењена највећа „крцкалица честица” (акцелератор) на свету под окриљем Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) надомак Женеве. Зашто се, уопште, субатомске честице сударају великом брзином?

Физичари су намерни да завире у делиће секунди након непојамне експлозије у којој се зачео свеколики космос, очекујући да ће проникнути у особито стање материје (кварк-глуонска плазма), друкчије од садашњег. На темељу тога закључиће како је све, ама баш све уобличено, укључујући нас саме.

Као што је познато, космос није престао да се шири до наших дана.

Крајем септембра уочени су наговештаји који су указивали на недавни исход, као последица достизања рекордних судара честица још у јуну – 10.000 у секунди, што је најавио најмоћнији сударач на нашој планети. Али то је тек половина од енергије коју би требало да домаши – седам тераелектронволти (TeV) по снопу до краја 2013. године.

Циљ је најсмелији икада замишљен – хватање у клопку неухватљиве честице, Хигсовог бозона, за којим се трага дуже од четири деценије. Претпоставља се да он представља „недостајућу карику” у замишљеној таписерији свеколиког космоса. Уочи ли се икакав видљив траг, а било је неких наговештаја, то би требало да буде уверљива потврда да је ова субатомска честица извориште масе за све остале које се називају основне или елементарне.

Зато су га надахнуто назвали „божијом честицом”, иако никакве везе нема с религијским погледом на свет.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------

Велики сударач

о У „Великом хадронском сударачу” субатомске честице се сударају готово светлосном брзином (износи 300.000 километара у секунди) да би се одгонетнуле тајне настанка космоса.

о Највеће истраживачко постројење на свету смештено је у ЦЕРН-у покрај Женеве (Швајцарска).

о Акцелератор је смештен у прстенастом тунелу, обима 27 километара, 100 метара испод површине.

о Магнети (укупно 9.300) охлађени су на 271 Целзијусов степен испод нуле (1,9 келвина), што је најхладније место у целом космосу.