Купују бираче, троше бољи живот

Србија 2020. године. Којим ће „путићем” да крене? Према првом сценарију, за који се до пре неки дан веровало да је сасвим известан, Србија је те године земља чланица Европске уније, извозно оријентисана, са ниском инфлацијом, 400.000 отворених радних места и просечним годишњим растом од 5,8 одсто. Према другом „популистичком сценарију” (који нам се нажалост „смеши” од пре неки дан), до пуцања укупне макроекономске равнотеже дошло би већ 2013. године, а крај следеће деценије Србија би дочекала као земља у којој је још 200.000 људи изгубило посао. Такав сценарио подразумева да се у наредне две године подржава потрошња и субвенционисано запошљавање. Реформе које би после тога уследиле биле би закаснеле и не би дале жељене резултате. Стабилизовање економског раста на три одсто годишње било би неодрживо, а висок ниво потрошње у прве две године подигао би инфлацију и убрзао слабљење динара.

Ове две крајности економског развоја Србије записане су у студији „Посткризни модел економског раста и опоравка Србије”, коју су од пролетос напорно радећи направили најугледнији домаћи економисти. Уз други (ружнији) модел подебљаним словима стоји и напомена: „овај сценарио је неодржив и наведен је овде само као упозорење”.

Влада Србије декларативно је изабрала први оптимистичнији пут, јер је стари модел раста (по коме смо више трошили него што смо зарађивали) био погрешан. Међутим, аутори ове студије ових дана с правом сумњају да, због близине избора, власт креће погрешним, али и опасним путем. Има ли времена за заокрет, питали смо домаће економисте.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, један од аутора студије и саветник премијера, каже да ће тест за власт бити буџет за 2011. годину. Ту ће се видети којим путем смо кренули:

– Лако је нама, они имају проблем цензуса – у шали објашњава Милојко Арсић пред каквим се изазовом политичари сада суочавају. Зато га и не чуди што спискови министарских жеља за већом потрошњом далеко превазилазе могућности. – Пресудно је како ће тај буџет бити скројен. Општи став Међународног монетарног фонда јесте да су коначне бројке најважније. То значи да ако минус у државној каси буде пет, уместо договорених четири одсто – договор ће пропасти. Међутим, уколико текућа потрошња буде повећана на уштрб инвестиција, ММФ ће рећи да то није добро, али коначни договор биће постигнут – објашњава Арсић какве везе има аранжман са овом међународном финансијском институцијом и модел опоравка Србије.

Владимир Вучковић, професор на Универзитету Мегатренд, такође истиче да је добар део јавности изгледа с правом сумњао да ће се власт заиста окренути новом моделу раста Србије и да се неће тако лако одрећи популизма.

– Проблем је што ми више немамо времена за удварање бирачима. И гласови разума у влади који то схватају изоловани су и угушени. После избора ће бити касно за озбиљније реформе. Нажалост, већ сада су неке претпоставке из оптимистичног модела развоја Србије нарушене, инфлација је виша од планиране, прилив капитала је у минусу. Најстрашније је што ово сад никога не изненађује, а што ће нам се то све обити о главу. Нажалост, код нас до људи тешко допире порука да мора нешто да се жртвује данас да бисмо боље живели сутра – каже Вучковић.

Његов колега Мирослав Здравковић, такође аутор стратегије, убеђен је да ће модел опоравка Србије са применом морати да сачека.

– Нема приче о озбиљном заокрету пре избора, кад год они били – каже Здравковић.

Парадоксално је што у ову стратегију изгледа највише поверења имају они економисти који је нису писали. Тако Горан Николић каже да буџет за 2011. годину уопште не мора да буде показатељ да власт одустаје од инвестиционог модела.

– Министарства која се баве инвестицијама, а то су инфраструктура и НИП, такође имају значајну политичку снагу. Не верујем да ће тек тако у корист текуће потрошње одустати од инвестиција. По Закону о фискалној одговорности, удео јавних улагања догодине треба да буде четири одсто бруто домаћег производа. Такође, локалне самоуправе ће инвестирати догодине – уверен је он.

Аница Николић

-------------------------------------------------

Ребаланс буџета усаглашен са ММФ-ом

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је јуче да је са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) усаглашен ребаланс буџета за 2010. годину и да ће он за два до три дана бити упућен у скупштинску процедуру, док би буџет за 2011. годину, према њеним речима, требало да буде усаглашен најкасније до 15. децембра.

Драгутиновићева је новинарима у парламенту рекла да ребаланс предвиђа већи дефицит за 12,8 милијарди динара него што је било предвиђено буџетом за ову годину.

Министарка је казала да ће преговори са ММФ-ом бити настављени напомињући да следи усаглашавање о буџету за 2011. годину. „Он ће бити усаглашен и пре 15. децембра и сигурна сам да ћемо завршити и 6. ревизију стендбај аранжмана са ММФ-ом, као што смо и досадашње ревизије завршили”, нагласила је она.

Драгутиновићева је навела и да ће у јануару бити повећане плате и пензије и да ће у буџету бити средстава за то.

Упитана за измене и допуне Закона о ПИО, министарка је објаснила да је он промењен у делу заштите пензионера који примају ниже пензије, тако да минималне пензије не могу бити ниже од 27 одсто просечне зараде.

Драгутиновићева је додала да са ММФ-ом није постигнута сагласност око просечних плата и пензија, додајући да мисли да законом треба да буду заштићени пензионери који су радили пун радни стаж.

Танјуг