Док се двоје "свађају" трећи користи

Тресла се гора и пре вечито дебија, а било је богме и током ове најзначајније утакмице домаћег фудбалског шампионата доста ватре. На жалост, оно што привалачи гледаоце и овој игри даје драж, а то су голови – изостало је.

Извештачи са овог догађаја се слажу у једном: Партизан је био бољи тим, имао више од игре, створио више прилика од ривала уз Љутице Богдана, али мрежа алтернације Ранђеловићу на голу "црвено - белих", Бановића, није се затресла.

Имао је Партизан заиста озбиљне шансе које су створене после веома добрих комбинација у којима је учествовало више фудбалера у црно – белим дресовима. Играчи тренера Јешића, што је охрабрујуће, показали су и вештину владања лоптом. У ситуацијама, кошаркашким вокабуларом речено - један на један - били су доминантни, успевали су да надмудре своје чуваре и дриблинзима долазе у прилику да угрозе гол ривала. Боја, Ломић, Смиљанић, Рнић лако се су кретали, отварали, стварали слободан простор по боковима и стављали на муке одбрану Црвене звезде, која је по ко зна који пут испољилаа старе слабости када противник брзо комбинује и убацује се у празан простор испред и у шеснаестерцу.

Али, и поред тога навијачи Партизана нису се радовали. Очекивали су победу својих љубимаца, бодрили су их и поред "нерашчишћених рачуна" са Управом, није вредело. Већ 360 минута нису постигли гол против највећег ривала.

Ипак, тренер Јешић са реалном дозом оптимизма може да очекује реванш сусрет са чврстим Холанђанима. Јер, ако понови игру из дербија, чија је једна од главних одлика било успешно држање лопте у свом поседу и планско грађење акција, Партизан може да рачуна да ће зауставити очекиване налете Гронингена и вребати прилику за толико жељени гол.

Шампион на другој страни, и даље кубури са својим средњим редом који није у стању да ичини ништа више од набацивања дугих лопти према истуреним нападачима, који су, пак, увек окренути леђима противничком голу и лак су плен одбране. Као да нису свесни да више у шпицу нема високог Жигића... Аилтон и Ђокић нису заборавили да дају голове, али у једном другом систему игре који тренер Бајевић у овом тренутку, то је јасно, не може да примени.

Очигледно је да ће Црвеној звезди бити потребно још времена да састави све коцкице мозаика да би слика била бар мало јаснија и на нешто личила...

Охрабрује игра Ибрахима Гаја и Кастиља, који су се, изгледа "аклиматизовали" и показују индивидуално умеће. Да ли ће то бити довољно за реванш са Либерецом и императив надокнаде предности Чеха од два гола велико је питање. У сваком случају, најављивана посета том мечу, односно пун Звездин стадион, може да одигра велику улогу, али, подсећамо, потребно је дати три гола...

И док смо се сви бавили вечитим дербијем, у великој сенци и потпуно неправедно запостављен је лидер на табели, екипа ОФК Београда. Тим са Карабурме, предвођен тренером Крчмаревићем игра модерно, брзо, играчи су посвећени задацима које пред њих поставља стручни штаб и испуњавају их савесно и – успешно. Победа над Војводином није неочекивана, само је још једна у низу који су "плаво - бели" остварили у овом првенству и која их је избацила на врх табеле.

Ова екипа има, чини се, на свим позицијама добре појединце који знају да играју фудбал, физички су добро припремљени и опредељени на нападачки фудбал. Подсећају на оне лепе и успешне дане када је Карабурма имала велике асове и када се на том малом стадиону играо можда најлепши фудбал у земљи. С тим, што, бар за сада, не "умиру" у лепоти, већ пуне противничке мреже. У прилог овој тврдњи иде и податак да су најефикаснији тим у лиги са 14 датих и само четири примљена гола.

Њихову игру требало би да посматра и селектор Клементе. И то што пре. Има ту и за њега "материјала". Јер, одбрана им је веома сигурна захваљујући тандему центархалфова Бајалица – Братић. Ови високи момци доминирају у свом казненом простору и просто су непрелазни. На другој страни млади и контроверзи Бабовић као да схвата да му је игра најпречи посао и да свој теленат може да искаже и докаже само на терену и само ако своје умеће посвети заједничком циљу. Ту су још веома опасни по противнички гол нападачи Ракић и Божовић. Све у свему, рекли бисмо – рачунајте на њих.

У сваком случају ако селектор "заборави" Карабурму сигурни смо да љубитељи доброг и лепог фудбала неће...

--------------------------------------------------------------------------

Само два репрезентативца