Тату потврђује Биолошки факултет

Чачак – Пред Вишим судом у Чачку у току ове године нашло се чак 14 случајева утврђивања очинства. Због чега је нагло повећан број тих предмета који су раније, углавном, били реткост, да ли љубав међу мештанима и њихова част падају на ниже гране?

– Мислим да је знатно повећање броја ових предмета уследило пошто је обичним људима постала доступна ДНК анализа којом се очинство може потпуно поуздано утврдити или искључити. Тако је, рецимо, у једном случају очинство доказано постхумно – каже за „Политику” Ацо Вучићевић, председник Вишег суда у Чачку.

По подели дужности у чачанској кући правде, за ову материју надлежна је судија Гордана Тошић. Каже нам да су, по Породичном закону и његовим одредбама, обавезни учесници спора мајка, дете и мушкарац који се сматра оцем детета.

– Дете може да покрене спор за утврђивање очинства без обзира на своје године, док мајка или отац могу то да учине само до навршене десете године дететовог живота. Суд одмах прибегава вештачењу путем ДНК анализе и тај део посла поверава се Биолошком факултету у Београду – истиче Гордана Тошић.

Дете не може да тужи само оца, формално мора и мајку, а најчешће су мајка и дете заједно покретачи спора јер отац, оспоравајући очинство, настоји да избегне обавезе издржавања.

– Одмах по отварању поступка одређујемо датум када ће све троје ићи на Биолошки факултет где им се, уз идентификацију, узимају брисеви. Трошкови анализе за све троје износе 39.900 динара и обично их плаћа онај ко има интерес да плати – напомиње судија.

У животу, дабоме, па и у судској пракси дакле, не иде све глатко. У једном случају, жена која је покренула поступак није имала новца да плати анализу, па је у Чачак тај документ послат тек пошто је Суд уплатио Факултету одговарајући износ.

– У оваквим споровима суд не може да донесе пресуду на основу признања, поравнања или саслушања странака, већ се обавезно изводе докази вештачењем. Међутим, кад су покретачи спора мајка и дете заједно, туженог нико не може да принуди да дође у суд па се, у таквим околностима, прибегава другим доказима и саслушању сведока. Углавном је реч о ванбрачној заједници и интимној вези коју сведоци потврђују или одричу.

У једном случају тужени живи у иностранству па је тешко извршити доставу позива и чека се његов повратак, како би лично примио документ и отишао у Београд, ради анализе.

Из свих ових поступака искључена је јавност која би ипак, по природи ствари, желела да зна какав је резултат ДНК анализа.

– Од десет случајева у којима отац сумња да дете није његово, само у једном или два потврди се да је отац неко други, односно да су сумње оправдане. Али, та сразмера важи само за једну мању популацију, дакле за оне људе који сумњају, и велика је заблуда применити је на шире друштвене групе – каже са „Политику” др Горан Брајушковић из Центра за примену и развој Биолошког факултета у Београду.

Гвозден Оташевић