Велкам у Бигреницу

Бигреница – Његов енглески можда није савршен, али, и са фондом од стотинак речи, у кратким, ефектним маркетиншким порукама, шездесетдвогодишњи новопечени консултант из околине Ћуприје жели да обједини традицију, геополитику и дипломатију. Стеван Вијоровић, незапослени менаџер и стари партијски кадар, смишља пароле које би могле да се дизајнирају на билбордима и постану део сеоске рекламне туристичке кампање која би требало да привуче туристе са запада у његово село Бигреницу.

Село, десетак километара далеко од Ћуприје, готово да је пусто. Добрила Стаменковић, чувена шефовица кухиње у Шећерани, која је у стању да коктелом супе и свадбарским купусом "оживи" и оне којима је традиционална медицина давно рекла збогом, придружила се Стеви и групи од неколико десетина ентузијаста из Бигренице и околине и почела да учи – енглески језик.

– Сутра уписујем курс оксфордског енглеског. Почетни курс ми није довољан. Идем даље. Тражићу и кредит за реновирање породичне куће старе 150 година. Онда ћу издати оглас: угостићу Американца и Енглеза. По десет дана за џабе код тетка Добриле. А знате како је код мене? Нема интернета, искључићу и фиксни телефон, па кад се странци прошетају шумом, кад их хипнотишу багреми и зелена поља, вратиће се као клонирани – каже тетка Добрила.

Песимизам је у влашком селу надомак војног полигона Пасуљанске ливаде забрањена реч.

У срцу Србије, ЈНА је мештанима пре више од 30 година "отела" шуме, воде и ваздух и најлепшу земљу препустила гранатирању, ракетирању, тенковским и пешадијским вежбама, у ратним играма у којима су "црвени" по правилу побеђивали агресоре под ознаком "плави". Природни изглед терена измењен је толико да би свака међународна организација увела санитарно ванредно стање и именовала еколошког посредника за ливаде и Бигреницу, нарочито ако НАТО изврши "десант" на Пасуљанске ливаде и – закупи полигон.

Памтећи некадашњу доктрину – да сто година морамо живети као да ће бити мир, али се припремати као да ће сутра бити рат – новопечени менаџер, трећепозивац Стева се прилагодио општем опредељењу ка европским интеграцијама и прикључењу Партнерству за мир. Схватио је да то што се Бигреница такорећи граничи са Пасуљанским ливадама цео крај може претворити у оазу среће.

– Тај полигон је имовина наших сељана. Пошто смо начули да ће Американци овде да изграде базу, поручујемо Вашингтону да смо ми прави партнери за преговоре – каже Стева, дугогодишњи бунџија против локалних власти. У заводу за запошљавање слови за дугогодишњег јунака, јер 15 година нема посао, иако је некада био секретар скупштине општине Ћуприја. Међутим, 1992. године се јавно одрекао књижице СПС-а, одбијајући да учествује у претварању Ћуприје у "црвени Тексас".

Посветио се алтернативним пословима. Прошле године учествовао је у оснивању Прве летње школе сеоског туризма "Миросава 2005", коју су подржали Министарство за пољопривреду и Министарство трговине и туризма. Ту су ентузијасти из околних села научили 150 енглеских речи из гостољубља. Пошто су савладали основни курс, сељани ће од државе тражити да им финансира више курсеве енглеског – смер туризам.

– Београђани су нам до сада били најпожељнији гости. Долазили су и Италијани и ловили птице. Овде још памте Јапанца Јохајаму, који је блажен напустио Бигреницу, после вишедневне дегустације наших ракија. Спремамо се и за евентуални дочек војника и особља НАТО-а. Први корак је учење енглеског. Други корак, према новоуспостављеним препорукама сеоског Кисинџера, јесте едукација из области дипломатије.

– Гледам и слушам оног Чавеса, председника Венецуеле. Шта ће му то да Буша проглашава ђаволом. Да не прође ко Слоба. Зато из Бигренице поручујемо Американцима: Буш није ђаво. Али, нема шанси ни да заборавимо бомбардовање 1999. године. Лично сам лежао у јарку, кад је на ливаду пао "томахавк" и добро је да се нисам ушинуо од оноликог лежања. Зато ћемо преговарати око надокнаде штете и претрпљеног душевног бола. Нека пошаљу код нас своје особље на одмор, нека помогну око кампање развоја сеоског туризма и опростићемо им.

Стевин прагматизам, који је еволуирао од почетног тврдог става да се "Србија сагињати неће", деле куварица Добрила, затим Светлана Томић, која води обуку ткаља под патронатом Европске уније, као и Славко Котроманац, први председник локалне туристичке организације. Они се могу описати као лобисти за енглески.

– Приче из овог краја су очаравајуће. Река пред којом је Свети Сава измирио завађену браћу добила је име Мирослава, а горје, где су отишли да се коначно помире у осами – постало је Небеско брдо. Треба ли, такође, помињати влашка чудеса, чини и мађије – набраја Котроманац реалне и надреалне туристичке потенцијале и раваничка предања од којих хвата блага језа. Кад гости стигну, истине и легенде из магијског села неко мора да исприча. Наравно, на енглеском.