Чудно чудо под Совљаком

На ливади, усред квадрата оивиченог белом пантљиком, група жена и мушкараца. Млађи стоје, две старице седе на дрвеној клупици. Пре њих, у протеклих седам месеци, овде одстајало око 25.000 душа. По тлу много металних новчића, веле, ваља се. Група повремено погледа на велики часовник окачен о оближњу шљиву: данас треба да одстоје пола сата, сутра још толико, а после шест, 12 и 18 дана још по 30 минута и – терапија је завршена.

– На овом месту је природно или божије чудо. Лечи од свега: упаљене вене, костобољу, болесне зглобове, неурозу, скида шећер у крви, а после терапије се много боље спава – прича нам Јарослав Ниџовић из Чачка; Јарослављева супруга Стојана је дошла са штакама, нада се да ће, после шестог излагања електромагнетском зрачењу које долази из земље, стати на своје ноге.

Где је то лековито место? Село Дренова, 20 километара западно од Горњег Милановца. Кад се избије на пут Чачак – Равна гора, чека вас табла са написом „Енергетско исцељење Лазићи, 1 км”. Значи да ваља скренути удесно и уским асфалтом, потом макадамом, стићи под сам врх планине Совљак. Ту је домаћинство Драгана и Милице Лазић. Изнад куће паркирани аутомобили разних регистрација и ледина са „магичним квадратом” у којем се смењују људи који су „обишли све лекаре, још да и ово пробамо”.

– Кућа ми је на 590 метара надморске висине, оскудевамо водом, па сам позвао „рашљара” из нашег села Милисава да одреди где да копам бунар. Кад је дошао на ово место, шљивова ракљица у његовим рукама је просто хтела да се поломи. „Воде нема, али има нешто, а не знам шта је”, рекао је Милисав. Вест да на мојој ливади има „неки ђаво” стигла је и до ушију Драгољуба Шкиљевића из Чачка који се, годинама, успешно бави радиестезијом. Дошао човек са виском и још некаквим алаткама и закључио да из земље зраче снажни магнетни таласи, да то може бити веома лековито, права „сува” бања – исприча нам Драган како је све почело у мају прошле године.

Радиестезиста Шкиљевић, очито боље обавештен од „рашљара” Милисава, тврди да је реч о позитивном електромагнетном зрачењу у кругу пречника седам метара.

– Да је зрачење лековито уверио сам се на себи и својој супрузи: наши организми су врло повољно реаговали на „терапију” из земље у Лазићевој ливади. Ипак, да би се избегло нагађање или штетне последице, потребно је ангажовати стручњаке да изврше испитивања и утврде да ли је зрачење лековито и које болести може да лечи – сматра Шкиљевић.

Али, док стручњаци не дођу (ако дођу), долазе многи болесници, уверени да их Лазићев „квадрат” може ратосиљати баш сваке бољке. И у Књизи утисака, коју су Лазићи отворили, уписују с којом бољком су дошли и шта се, после терапије, десило.

Ево неколико њихових сведочења. „Долазим пети пут, сад боље спавам, а циста са левог јајника је са 48 смањена на 31 милиметар” (Олгица Пауновић). „Био сам у круговима три дана узастопно, више ме колена не боле, могу да клекнем, а нисам могао” (Д. Жикић). „Од првог доласка било ми је боље и лакше венама са којима годинама кубурим” (Оливера Јоксић). „Дошла сам због болова у рамену и вратном делу кичме; после прве терапије, први пут нисам попила лек против болова” (Бранка). „Имао сам проблеме са равнотежом, а болови у коленима нису ми дали да ходам. Сад устајем и ходам без ичије помоћи” (Милан Ребић). „После три дана терапије, престали су болови и трњење у ножним прстима због слабе циркулације” (Марина Радовановић). „Имао сам масно ткиво на десној плећки, а после шест долазака у Дренову, израслина је нестала” (М. Лукић). Једна захвална Београђанка је донела и окачила о оближње стабло крушке сат-икону са Богородицом и Христом. А Андреас Милер, српски зет из Немачке, написао је на свом матерњем: „Хвала овој земљи и овом месту на оваквом дару!”

Драганова супруга Милица каже да буде дана, као на Крстовдан и Малу Госпојину, кад продефилује и по 500 душа. Дочекује их с медом и кафом и испраћа са жељом да ће им, после зрачења, бити много боље.

– Ником ништа не наплаћујемо, чак не купимо ни ситнину коју остављају у „квадрату”; грех је да се богатимо на туђој невољи. Уосталом, ово није наша заслуга, ово је божији дар – кажу.

Ипак, „сува бања” није без користи за Лазиће. Милица је на парчету картона исписала „Продајемо сир и кајмак” и то заковала за брвна млекара. Уз бели мрс, продаје и мед из властитог пчелињака. Реч је о гарантовано здравој храни са планине: кајмак и мед по 400, а сир по 170 динара за килограм.

Но, чудно је да се „нико од општинских функционера до сада није интересовао за ову појаву”, вајка се Драган Лазић. Ако би људи од струке потврдили ово што тврде Лазићи и у Књигу утисака уписују пацијенти, „магични квадрат” под Совљаком би могао постати фабрика новца. Асфалт, стационар са сталним лекарима, бунгалови, трговине, одговарајућа реклама и – ето гостију из света. Додајмо још да у близини Милановца постоје три дивље бање: Млаковац, Сврачковци и Савинац, у које нико никад није уложио ни „жуте банке”. Толике прилике, а толика безидејност!

-------------------------------------------------------------

Moбилни побрљавио

Доказ да ту „нешто има” открио нам је и наш „мобилац”. При покушају да, после обављеног посла, телефонирамо, зачуди нас да смо „недоступни” на овако великој висини. Домаћица Милица упита да ли смо, са телефоном у џепу, стајали у ограђеном простору. Кад јој потврдисмо, објасни нам да магнетско зрачерње из земље прави збрку у мобилним телефонима, али да се не бринемо – после краћег времена све се врати на старо. Заиста, тако је и било.

Текст и фотографије

Бошко Ломовић