Плате на леду, али рејтинг странака расте

Политички драмски заплет – овим речима економисти и привредници описују расправу која се у претходних неколико дана повела око могућег повећања министарских и посланичких плата. Из економског угла посматрано – разлога за повишицу нема. Опоравак привреде од 1,5 одсто је симболичан и до краја године Србија неће достићи ниво на којем је била пре кризе, јер је прошле године пад економије износио 2,8 процената.

Такође, фискалним правилима уграђеним у Закон о буџетском систему, који је Скупштина усвојила пре месец дана, власт је дала „часну реч” да ће смањити потрошњу. Декларативно, државни званичници су у последњих неколико месеци истицали како се Србија окреће новом проинвестиционом моделу раста, по коме ће држава више улагати, а мање трошити. Јер, стари модел раста по коме смо се „протезали преко губера” био је погрешан и више неће моћи да функционише. Такође, док у телефонским преговорима Међународном монетарним фонду, обећавају да ћемо минус у државној каси смањити на четири одсто бруто домаћег производа, док поједини представници власти пишу листе жеља које би могле додатно да продубе јаз између прихода и расхода.

Има и оних привредника који сматрају да је чист популизам то што министри раде за хиљаду евра и да би тако одговорне функције требало да буду и боље плаћене. Ипак, тешко је наћи директора приватног предузећа који је спреман да радницима повећа зараде на ма како одговорним функцијама се налазили.

А 48 сати након што је Верица Калановић, министарка за национални инвестициони план, најавила да постоји основ за повишицу министарских зарада, тачку на расправу је изгледа ставио председник Борис Тадић:

– У кризи која још траје и коју сваки грађанин осећа на својој кожи сви морамо бити солидарни. Зато док траје криза и док сам ја председник, ни ја, ни премијер, ни министри неће примати веће плате, а мере штедње у свим државним институцијама биће још ригорозније. Што се тиче свих других запослених грађана Србије потпуно се залажем да им се плате повећавају у складу са могућностима – казао је Тадић.

Реаговао је премијер Мирко Цветковић, који је изјавио да не не постоји одлука према којој ће председнику Србије, члановима владе и посланицима од 1. јануара следеће године бити повећане плате.

На основу договора владе и ММФ-а да плате у јавном сектору од почетка следеће године треба да буду одмрзнуте и повећане у јануару и априлу за око 3,5 одсто, министарске и посланичке плате биле би повећане за око 7.000 динара. Међутим, изгледа да ће веће плате важити само за запослене у државној управи, а не министре и посланике, јер је начелан став да се политичарима на функцијама не одмрзавају плате док не прође економска криза, објаснио је премијер.

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, са друге стране, сматра да посланицима треба повећати плате уколико повишице добију остали који раде у државној управи. Она напомиње да су посланичке плате замрзнуте последњих шест година. Како објашњава, сви запослени у државној управи следеће године имаће право на два повећања зарада – прво 3,1 и друго 2,5 одсто.

А посланици у парламенту су се поделили, осим на позицију и опозицију, и на оне који су за и против повећања плате.

Милан Кнежевић, из Асоцијације малих и средњих предузећа убеђен је да смо ових дана били сведоци политичког драмског заплета.

– И они који су предлагали повећање и они који су били против тога, у ствари су само себи дизали рејтинг. Неко је хтео да се додвори јавном сектору, неко бирачима, а сви су хтели да аванзују пред изборе. Неморално је сад причати о расту плата док ова агонија у привреди траје. Нажалост, пред нама је још једна тешка година – каже Кнежевић.

Економиста Данијел Цвјетићанин, професор на „Сингидунуму”, истиче како је реч о димној завеси која би требало да скрене пажњу са озбиљнијих ствари.

– Искрено, немам ништа против да министри имају веће плате, али нека се број министарстава смањи на шест, седам највише – истиче Цвјетићанин.

Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште каже да иако је повећање министарских плата у буџету безначајна ставка, прибојава се где ће нас таква политика одвести.