Азијске игре веће и од олимпијских

Највеће Азијске игре досад јуче је, после говора Жака Рога, председника МОК, и шеика Ахмеда ал Фахада ал Сабаха, председника Олимпијског савета Азије, отворио кинески премијер Вен Џијабао. Домаћин је Гуанџоу, дестомилионска престоница покрајине Гуандонг, некад познате као Кантон.

На играма учествује чак 9.704 спортиста (4.750 пратилаца), тек нешто мање него пре две године на Олимпијским играма у Пекингу, али из чак четири пута мање земаља – 45. Тако велики број такмичара омогућио је изузетно богат програм шеснаестодневног такмичења (толико трају и олимпијске игре)  са чак 55 спортова. Многи од њих готово да и нису познати на осталим континентима, а Азијске игре имају 19 спортова који нису на програму наредних Олимпијских игара 1912. у Лондону.

То су безбол и софтбол, који су испали са програма олимпијских игара, рагби и голф, који ће се наћи на програму Игара у Рио де Жанеиру 1916, затим и нама познати бовлинг, шах, карате, крикет, спортски плес, ролер и сквош и група прилично егзотичних спортова у којој су: ћанги, драгон боут, кабади, сепактакрав, софт тенис, вушу и веиги.

Ћанги је кинески шах, а и веиги је мисаона игра код нас познат као го. Драгон боут је трка традиционалних источњачких чамаца у којима посаду чини 20 веслача, кормилар и бубњар који даје ритам веслачима, а софт тенис је тенис који се игра са меком гуменом лоптицом. Сепактакрав је „одбојка” која се игра лоптицом од ратана и у којој су дозвољени контакти стопалима, коленима, грудима и главом, а не и руком. Вушу је кинески борилачки спорт, познат и код нас, а кабади је екипни спорт настао од тамилске борилачке вештине и којем постизање поена личи на наше „шуге”.