Azijske igre veće i od olimpijskih

Najveće Azijske igre dosad juče je, posle govora Žaka Roga, predsednika MOK, i šeika Ahmeda al Fahada al Sabaha, predsednika Olimpijskog saveta Azije, otvorio kineski premijer Ven Džijabao. Domaćin je Guandžou, destomilionska prestonica pokrajine Guandong, nekad poznate kao Kanton.

Na igrama učestvuje čak 9.704 sportista (4.750 pratilaca), tek nešto manje nego pre dve godine na Olimpijskim igrama u Pekingu, ali iz čak četiri puta manje zemalja – 45. Tako veliki broj takmičara omogućio je izuzetno bogat program šesnaestodnevnog takmičenja (toliko traju i olimpijske igre)  sa čak 55 sportova. Mnogi od njih gotovo da i nisu poznati na ostalim kontinentima, a Azijske igre imaju 19 sportova koji nisu na programu narednih Olimpijskih igara 1912. u Londonu.

To su bezbol i softbol, koji su ispali sa programa olimpijskih igara, ragbi i golf, koji će se naći na programu Igara u Rio de Žaneiru 1916, zatim i nama poznati bovling, šah, karate, kriket, sportski ples, roler i skvoš i grupa prilično egzotičnih sportova u kojoj su: ćangi, dragon bout, kabadi, sepaktakrav, soft tenis, vušu i veigi.

Ćangi je kineski šah, a i veigi je misaona igra kod nas poznat kao go. Dragon bout je trka tradicionalnih istočnjačkih čamaca u kojima posadu čini 20 veslača, kormilar i bubnjar koji daje ritam veslačima, a soft tenis je tenis koji se igra sa mekom gumenom lopticom. Sepaktakrav je „odbojka” koja se igra lopticom od ratana i u kojoj su dozvoljeni kontakti stopalima, kolenima, grudima i glavom, a ne i rukom. Vušu je kineski borilački sport, poznat i kod nas, a kabadi je ekipni sport nastao od tamilske borilačke veštine i kojem postizanje poena liči na naše „šuge”.