Притисци као оправдање

Марко Кљајевић је добро поступио када је одлучио да се обрати грађанима Србије. Он је јавности дуговао одговор на питање зашто се повукао са суђења оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића. Уколико је заиста имао осећај да не може да суди слободно, то јесте разумљив разлог за одлуку коју је донео, речи су судије Маје Ковачевић-Томић, портпарола Специјалног суда, поводом иступања у јавности свог колеге Марка Кљајевића, који се пре непуних месец дана повукао из процеса за убиство Ђинђића.
У интервјуу листу "Данас" судија Кљајевић је изјавио да је био под породичним, медијским, политичким и личним притисцима. Он је рекао да је разлог за његову оставку хапшење његовог брата Горана Кљајевића, које је, како каже, обављено на незаконит и бруталан начин. Кљајевић је казао и то да је имао велике проблеме са припадницима свог обезбеђења. Рекао је чак да је један од људи из полиције који су га обезбеђивали био ухапшен због отмице.

"Најкраће речено, нисам више могао да судим слободно", казао је бивши председник већа у процесу за атентат на премијера. Он је оценио да држава није озбиљно стајала иза свог судије и да нико из правосуђа није реаговао када је он био изложен медијским нападима да није заслужио да буде на месту председника већа у случају "Ђинђић". Подсећамо, Кљајевић је 28. августа тражио од Врховног суда да буде разрешен судијске функције. До интервјуа листу "Данас" никоме се није јавио, нити је наговестио разлог свог повлачења

– Кљајевић је набројао низ догађаја које је доживео као притиске и због којих је осећао да не може да суди слободно. Међутим, ја не могу да кажем да ли су ти догађаји били стицај околности, случајност или притисци на њега. Ми као судије Специјалног суда сматрамо да је он био дужан да каже зашто се повукао – рекла је Маја Ковачевић-Томић.

Кљајевић се до јуче није јавио својим колегама са којима је доскора судио у процесима за најтежа кривична дела. И даље се не јавља на позиве преко мобилног телефона.

– Чињеница је да ми немамо подршку какву би требало да имамо. Ако држава жели да се обрачуна са организованим криминалом, онда организовани криминал треба да види и осети да држава стоји иза суда и судија, јер ми не судимо у своје име, већ у име државе. Изјаве неких политичара и негативни коментари нашег рада дају простор организованом криминалу за разне манипулације – каже портпарол Специјалног суда.

Посебна прича је обезбеђења судија. Од самог оснивања Специјалног суда, судије су добијале одговор да МУП нема довољно људи и возила. Обезбеђење су добили само судија Кљајевић и Маја Ковачевић-Томић. У Специјалном суду нам је потврђено да је младић из Пете управе МУП-а за обезбеђење лица и објеката, који је био додељен као пратилац судији Кљајевићу, ухапшен због изнуде. То је био први телохранитељ који је овом судији додељен када је почео да суди процес за убиство премијера.

"Један судија Специјалног суда добио је обезбеђење у лику младића који је на врату имао истетовирану црвену ружу. Зна се да је таква тетоважа симбол Јединице за специјалне операције, односно ’црвених беретки’. То, најблаже речено, говори о немару полиције према обезбеђењу судија, јер су нам слали људе непроверене прошлости", чули смо у судијским круговима.

Кљајевић је затим добио другог пратиоца, али му је после неког времена речено да тај човек одлази у пензију и да ће уместо њега добити двојицу других пратилаца. Тада је Кљајевић, поучен лошим искуством, тражио да му МУП достави биографије људи који ће га обезбеђивати, али том захтеву није удовољено. Он је зато одбио да има полицијску пратњу и кретао се без обезбеђења до пре неколико месеци, када је убијен сведок сарадник Зоран Вукојевић.

Адвокат Божо Прелевић, заступник Милана Веруовића, Ђинђићевог телохранитеља рањеног у атентату каже да му изјава судије Кљајевића личи на доливање уља на ватру, јер он у интервјуу није пружио одговоре на кључна питања – зашто није могао да слободно суди.

– Из писма је нејасно ко је на њега вршио притисак и шта је од њега тражено да уради. Друго је питање да ли је под притиском било читаво веће, јер они заједно доносе одлуку. Начин хапшења Горана Кљајевића са оружјем и капуљачом био је недопустив, јер закон јасно налаже хапшење на начин који најмање вређа достојанство и потпуно га разумем, али то није притисак на остале чланове већа. Посебно питање је проблем са његовим обезбеђењем. На крају крајева, он је судио и због начина обезбеђења премијера – каже Божо Прелевић, који је заједно са судијом Марком Кљајевићем радио у Петом општинском суду у Београду.

-----------------------------------------------------------

Сменила га је држава

Адвокат Горан Петронијевић, бранилац оптужених у процесу за убиство премијера и некадашњи судија Окружног суда у Београду, сматра да се из интервјуа судије Кљајевића може закључити да га је сменила држава.

– Марко Кљајевић није једини и није први човек који није схватио да је држава изнад свих и да "троши" људе. Он је постављен у тај процес да обави одређени посао. По налогу државе катастрофално је водио процес у почетку и прекршио закон на десетине пута, ускраћујући права окривљенима. Они који су га тада подржавали, сада га осуђују. Сада неки други судија крши права његовом брату. Мислим да је од момента када му је ухапшен брат требало да се повуче. Ако се зна шта се десило са тужиоцима у овом предмету – Миланом Радовановићем, који је ухапшен, па је преминуо током трајања суђења, и Небојшом Марашем, који се повукао из правосуђа, јасно је да нешто није у реду са тим предметом. А то је оптужница – сматра Горан Петронијевић.

-----------------------------------------------------------

Нови судија Милена Рашић

Милена Рашић, судија Окружног суда у Београду, одређена је за новог судију Посебног одељења за организовани криминал. Она је, како сазнајемо, јуче почела да ради у том одељењу.

После одласка судије Марка Кљајевића остало је једно упражњено место у трочланим већима за организовани криминал. Двоје судија премештено је у веће које суди оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића и "земунском клану".

Судија Милена Рашић јавности је позната као председник већа на суђењу Радомиру Марковићу, Николи Ћурчићу, Бранку Црном и Милану Радоњићу које се води без присуства јавности. Каријеру је почела као судија Општинског суда у Обреновцу, а затим је радила у другостепеном одељењу Окружног суда у Београду, где је била и шеф Кривичног одељења.