Држава без будућности

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Иако ће се ускоро обележити петнаестогодишњица потписивања Дејтонског споразума, којим је завршен рат у Босни и Херцеговини, стереотипи које једни о другима имају Срби, Хрвати и Бошњаци нису много мањи него што су били у ратном и послератном периоду. Ово је показало истраживање „Шта Хрвати, Бошњаци и Срби мисле једни о другима, а шта о БиХ”, које је урадио доцент загребачког Факултета политичких наука др Божо Скоко.

На питање да наведу три ствари због којих се диве Србима, чак 25 одсто бошњачких испитаника је одговорило да нема разлога да им се диви, а 50 процената навело је да не воли Србе због тога што су агресивни и насилни. Укратко, Бошњаци Србима нису дали ниједну позитивну особину.

С друге стране, само 14 одсто Хрвата сматра да су Срби агресивни и насилни. Једно од питања било је међусобно оцењивање три народа. Ниједан од међусобних односа није добио чисту тројку.

БиХ је за 30 одсто испитаника „подељена држава без будућности”. За већину анкетираних између 30 и 40 година старости, БиХ је држава која „живи на апаратима међународне заједнице”.

Разлике су велике и о избору потеза за побољшање стања у БиХ. Чак 49 Бошњака сматра да треба укинути ентитете и ојачати државу, а по 40 процената Срба и Хрвата мисли да бригу о БиХ треба да преузму њени политичари. Подељена су мишљења и о формирању трећег, хрватског, ентитета. За ову варијанту изјаснило се 39 одсто Хрвата, 28 одсто Срба, али нико од испитаних Бошњака.

Коментаришући истраживање др Боже Скока, професор социологије на бањалучком Економском факултету др Иван Шијаковић је за „Политику” рекао да је „најзанимљивије то што Бошњаци и Срби као две највеће националне групе у БиХ најлошије мисле једни о другима и што се њихово међусобно неповерење не смањује”. „Једино се примећује да се однос Срба и посебно Бошњака мало побољшао у односу на Хрвате. Ово говори о великој предрасуди, па и мржњи према Србима у БиХ.”

Он је указао и на то да нема сагласности националних заједница о узроцима и кривцима за рат.

„Бошњаци и, у нешто мањој мери, Хрвати оптужују Србе за почетак рата у БиХ, а Срби за крвопролиће оптужују Бошњаке и нешто мање Хрвате. Ово ће се преносити на следеће генерације и биће овде увек камен спотицања. Обесхрабрујући је податак да 30 одсто испитаника из све три нације сматра да је БиХ неодржива и неперспективна држава. И то ће бити један од извора будућих међусобних оптуживања и сумњичења”, упозорио је наш саговорник.

Као пут за излаз из босанскохерцеговачког тунела, Шијаковић препоручује „више међусобних сусрета и разговора о будућности, животном стандарду, поверењу и прилагођавању европским принципима, а све мање разговора о прошлости, кривици, злочинима и немогућности функционисања државе без њеног потпуног преуређења, односно рушења”.

„Интересантан је податак да све три етничке групе имају своје истине о рату из деведесетих. Што је свакако препрека за успостављање помирења и суживота у БиХ. Грађана БиХ сматрају да се ситуација може поправити доласком нових политичара, уставним реформама и давању Хрватима трећег ентитета. Ова очекивања су тешко остварљива и могу само да продубе нетрпељивост у БиХ, јер ови одговори долазе од три етничке групе”, оценио је за наш лист психолог Срђан Пухало.

Боро Марић

-----------------------------------------------------------

И НАТО поделио БиХ

У Босни и Херцеговини су подељени и ставови о њеном уласку у НАТО. Бошњаци и Хрвати су безрезервно за њено чланство у Северноатлантској војној алијанси, а Срби сматрају да БиХ може ући у њу само ако то уради и Србија. И владајуће и опозиционе партије у РС сагласне су да се о уласку БиХ у НАТО распише референдум, за који сва досадашња истраживања показују да неће – када је реч о уласку у овај војни савез – бити позитиван. А без гласа РС у заједничким органима БиХ, она неће моћи да постане чланица НАТО-а.