„Транзиција” за Авганистан

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Обамина влада и њени НАТО савезници ће до краја недеље саопштити да је у Авганистану постигнут довољан напредак да би до пролећа почело препуштање појединих делова земље локалној војсци и полицији, знатно раније него што ће, у јулу, почети повлачење америчких трупа.

Ово открива „Вашингтон пост” позивајући се на неименоване америчке и европске функционере, упућене у припреме НАТО самита у Лисабону, на коме ће, идућег петка и суботе, главни посао бити усвајање новог стратешког концепта војног савеза са 28 чланица.

Самиту ће, по први пут, присуствовати и један шеф руске државе: долазак председника Медведева на скуп лидера западне алијанске ће, према најавама, донети „ново разумевање” између Русије, као неследнице Совјетског Савеза, и западног пакта основаног првенстено зато да парира „совјетској претњи”.

Авганистан, као прва копнена операција НАТО у историји (његов први рат је био бомбардовање СР Југославије 1999.), биће друга по важности тачка дневног реда, с обзиром на чињеницу да су партнери Америке у том рату започетом још 2001, нестрпљиви да тамо или радикално смање свој ангажман, или се, у одстуству било какве подршке јавног мњења код куће за овај рат, потпуно повуку.

Оно што ће, према америчком листу, бити обелодањено у Лисабону, то је почетак „транзиције”, што подразумева да ће повлачење почети, али да стране трупе неће одмах отићи. Задати рок за тако нешто је тек 2014, под условом да у међувремену све буде текло по плану.

У Авганистану је данас око 100.000 америчких и 40.000 савезничких војника, из 50 земаља, од којих нису све НАТО чланице, попут бивших југословененских република Македоније и Црне Горе.

Овако „еластична” порука – о истовременом повлачењу и остајању – треба, како се овде оцењује, да задовољи све: да смири савезнике али и да талибанима упути поруку да не журе да прогласе сопствену победу, јер се рат наставља, иако из Авганистана све чешће стижу вести о томе да НАТО трупе пружају заштиту побуњеничким вођама приликом њихових путовања у Кабул на, засад прелиминарне, мировне преговоре са представницима владе председника Хамида Карзаија.

У Белој кући ће, иначе, идућег месеца почети ново „стратешко разматрање” ситуације на авганистанском фронту, годину дана пошто је одлучено да се, слањем додатних 30.000 војника, појача ратни ангажман. Како се најављује, генерал Дејвид Петреус ће том приликом известити у напретку који је постигнут, и које се пре свега односи на ликвидацију значајног дела талибанског вођства, стабилизацију прилика на југу Авганистана, јачање локалних безбедносних снага и помирење са једним делом побуњеника.

Други међутим виде нешто другачију слику прилика у „гробници империја”: да су талибани ојачали и да реалног напретка нема, нити има услова да се постигне. Какву ћете слику о рату добити зависи од тога „за који се део слона држите”, наводи „Вашингтон пост” речи једног функционера америчких обавештајних служби. На војном терену има извесних успеха, али у другим областима ситуација је много компликованија, наводи овај функционер, сасвим сигурно добро упућен у авганистанске прилике.

Вођама НАТО ће на скупу у Лисабону сваком случају бити предочена детаљна слика авганистанског рата – учиниће то лично генерал Петраус – а самит ће донети „политичку одлуку” о почетку „транзиције”, док ће њена разрада зависити од конкретне ситуације на терену.

Упркос томе, очигледно је да је западни савез, после девет година ратовања, закључио да му нема другог излаза – него да почне да тражи излаз.