Микица против свих млекара

Микица Балановић, произвођач млека из села Осаница код Жагубице, наљутила је многе своје колеге, произвођаче млека, тиме што је јавно рекла да и при постојећим откупним ценама млека зарађује. Не само да има зараду за текући живот, већ јој омогућава инвестиције у фарму. Нада се да ће од профита на млеку и даље моћи да улаже.

Њена рачуница је јасна: од 35 крава у просеку добије 20 литара млека. Око 15 литара млека су сви трошкови, а пет њена зарада. „Имлек“ јој плаћа укупно 31 динар по литру са ПДВ-ом и стимулацијама. Другим речима, производна цена једног литра млека на Микициној фарми је 23,5 динара по литру. Месечно јој „Имлек“ плати пола милиона динара, а њена зарада је 160.000 динара. Ипак, није све то чиста зарада јер отплаћује и кредит.

На питање како то да она зарађује у овој производњи када сви други кажу да губе, јер им је произвођачка цена чак 38 до 40 динара по литру због чега су одустали од тог посла што је последично проузроковало несташицу млека у Србији, Милица Балановић одговара:

– Кад су се одлучили да имају фарму мислили су да ће да буду бизнисмени. Да ће да запосле раднике који ће раде, а да они неће морати да уђу у шталу и загазе у балегу. Ми породично радимо. Нас троје – ја, муж и свекрва и, иако не радимо с губитком, не можемо да платимо радника. Они би хтели да радника плаћају 1.000 динара на дан и да он примети шта крави недостаје, а не газда. Не може овај посао свако да ради. Мора да се саживи с послом и животињама. Устајем у пет сати ујутру и три пута дневно музем краве јер само тако оне могу да дају максимум, а други би да то раде само двапут дневно. Мало је оваквих попут нас и само ми знамо колико нам је било тешко – каже ова хомољска фармерка, додајући да је њена породица последњих година, откако раде овај посао, сасвим нормално живела. Славили су славе, а на море нису ишли зато што је пуно посла.

Микица је у овај посао кренула 2005. године када су она и њен супруг остали без посла. Наследили су породично имање које им је омогућавало да започну посао. Од Министарства пољопривреде су узели дугорочни кредит од 15.000 евра с грејс периодом од три године и каматом од три одсто. Прошле године почели су да отплаћују кредит и то у две шестомесечне рате од 3.820 евра. Последњег дана у октобру вратили су четврту рату кредита.

– Све смо то отплатили од млека. Проширићемо производњу. Узели смо поново 700.000 динара краткорочног кредита од Министарства пољопривреде. Позајмили смо и 30.000 евра од рођака из иностранства. У нову шталу с измузиштем, јер сада муземо ручно, уложићемо око 70.000 евра. Замислите ми на својим рукама, у кантама, дневно од штале до гараже где је уређај за хлађење пренесемо 600 литара млека – прича Микица чија породица обради и 50 хектара земље с које добија сточну храну.

Њено мишљење је да ће пољопривреда и млекари да „прогледају“ када Министарство за пољопривреду повећа премије за млеко, а да је до несташице млека дошло зато што је држава пре две године дозволила велики увоз млека у праху. Држава треба да разуме сељака, помогне пољопривреду, јер ми све, каже она, можемо да произведемо.

Код великих произвођача млека све је, међутим, другачије. Производна цена млека им је, како они наводе, од 38 до 40 динара по литру. Љубиша Јовановић, директор фарме „БД Агро“ у Добановцима, који је на челу Удружења (великих) произвођача млека Србије, чији су чланови 22 велике фарме, али и 80-ак мањих произвођача, каже да анализа Микице Балановић – није озбиљна.

– Нас стотине других произвођача тврде нешто сасвим друго. А то је да се на овој производњи губи. Економија производње је на страни великих фарми и цена коштања би требало да буде нижа код великих количина. Несташица млека је последица двогодишњег погубног концепта Министарства пољопривреде – каже Јовановић.

Иначе, велике фарме које су у саставу овог удружења запошљавају у просеку 300 људи.

Калкулација Централне асоцијације произвођача млека Војводине чији су чланови махом мањи произвођачи показује да их млеко у производњи кошта 38 динара по литру.