Тајанствени љиљан

Још у прадавна времена, негде на пространствима Азије, људи су запазили мирисне цветове биљке која је увек била окружена неком гордошћу и тајанственошћу. Од почетка су јој придавана одређена лековита својства, што ни до данас није у потпуности демантовано. То је љиљан (крин, замбак) прелепи цвет, драгуљ сваког врта, балкона, саксије. Погодан је и као резани цвет за вазе.

Одувек се сматрало да је љиљан "тешка" биљка за гајење. Зато данас, иако је у свету познато преко 90 врста и на хиљаде њихових хибрида, није потпуно одомаћен у нашим вртовима.

Љиљан је отпорна биљка, како на услове гајења тако и на ниске температуре. Може да се гаји у свакој башти, на истом месту дуги низ година. Битно је да се пре садње земљиште добро пођубри згорелим стајњаком, а у току вегетације биљка неколико пута прихрани минералним азотним ђубривима, све до цветања. У зависности од сорте, љиљани цветају од јуна до октобра.

За разлику од већине баштенског цвећа, љиљан добро успева и у полусени. Пожељно је да доњи део биљке буде обрастао ниским растињем или енглеском травом.

Садња се обавља на дубину два пута већу од пречника луковице. Битно је да жиле приликом примања луковице не буду сасушене јер се такве биљке теже примају. Може да се сади у јесен или у рано пролеће. Домаћи бели љиљан се сади у августу.

Треба обратити пажњу на то да љиљан већину жила формира изнад луковице. Зато је веома захвалан ако се након ницања биљке површина земље прекрије (мулчира) још слојем згорелог стајњака или тресета.