Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папандреу добио нову шансу

Папандреу добио нову шансу
Јоргос Папандреу Фото Бета

Од нашег дописника

Атина – Освајањем градоначелничких позиција у Атини и Солуну први пут после много година и победом у осам од тринаест региона, грчки социјалисти могу да колико-толико буду мирни наредне три године. Могу да сматрају да су добили нови мандат али да, ипак, са дозом опреза заокруже своју тесну победу на локалним изборима који су, практично, били подигнути на ниво референдума о антикризним мерама које спроводи влада премијера Јоргоса Папандреуа.

Чињеница да је у недељу забележена велика апстиненција бирача, чак 50 одсто није изашло на други круг избора иако је то законска обавеза, показује да су Грци и на тај начин хтели да изразе незадовољство двема највећим партијама, ПАСОК-ом и Новом демократијом чији су кандидати углавном, посебно када је реч о регионима, остали у игри у другом кругу гласања.

Велика промена је да је после 24 године власти деснице, место градоначелника Атине освојио ПАСОК, односно њихов кандидат Јоргос Каминис. Папандреуова странка је освојила и Солун, дугогодишње упориште Нове демократије, која је међутим социјалистима успела да преотме Пиреј, главну луку и трећи по величини грчки град.

Очигледно да је била исправна процена и тактика социјалиста који су у борби за ударна места подржали и самосталне кандидате, угледне личности које нису тесно везане са редовима ПАСОК. По регионима, ПАСОК је освојио осам а конзервативци пет од укупно тринаест региона. Социјалистима је припало 49 општина, а Новој демократији 40 општина.

Премијер Папандреу сматра да је победа социјалиста израз подршке народа и снажан подстрек да се настави са политиком реформи. Пред партијом је, како каже, нови мандат од три године и прилика да се сложене економске мере за излазак из кризе доведу до краја те да се у Грчкој учине промене које нису предузете у претходним деценијама. Све ово, нагласио је Папандреу, искључује сваку могућност расписивања превремених избора.

„Влада не планира подизање пореза и нова смањења плата. Неће бити нових отпуштања, допунских намета за запослене и пензионере, никаквог подизања пореских процената, ништа ван онога што смо већ најавили”, поручио је премијер и наговестио да ће се простор за уштеду тражити у решавању питања јавних предузећа која доносе велике губитке.

Лидер опозиционе Нове демократије Антонис Самарас каже да резултати постигнути на изборима показују да се за годину дана од тешког пораза на парламентарним изборима партија „обнавља, јача, да постаје одговорнија, да се поправља рејтинг партије која је пре годину дана губила са 10 одсто, а овог пута само са два процента”.

Комунисти сматрају да су избори и велика апстиненција само одраз народног незадовољства политиком две највеће партије социјалиста и конзервативаца које, како кажу, раде против интереса Грка.

Међутим, треба рећи да је већ у првом кругу Комунистичка партија била највећи добитник јер је освојила нових 50.000 гласова што показује да је ојачала и да се приближила цифри од безмало 10 одсто бирачког тела.

Политичка, социјална и економска клима у овом тренутку није нимало једноставна. Комунисти су за данас и сутра најавили одржавање преко десет протеста на којима народ треба поново да исказује своје незадовољство економском политиком и двопартијским системом, како је рекла лидер Алека Папарига. Најављују се нови штрајкови, млади ће масовним окупљањима обележити 17. новембар, дан историјског устанка студената против хунте који је угушен у крви. Страхује се од немира јер, традиционално, поворке завршавају пред Амбасадом САД у центру Атине.

У међувремену, јавна је тајна да влада не зна како да намири око 4,5 милијарди евра који недостају за попуњавање буџетског дефицита и све је, према информацијама Министарства финансија, очигледније да земља не успева да се уклопи у строги план испуњавања обавеза који јој је до краја године одредила ЕУ и ММФ. Статистичка агенција Евростат саопштава да је поновно проверавање буџетског дефицита Грчке у 2009. години показало да је реч не о 13,9 одсто већ о 15,4 процената и да дуг чини не 115,1 већ 126,8 одсто бруто друштвеног производа.

Јасмина Павловић-Стаменић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.