Реконструкција владе „немогућа мисија”

После 24-часовних консултација француска влада је смањена са 37 на 30 министарстава, а 16 функционера је остало без дотадашњих функција. Консултације о реконструкцији двоипогодишње српске владе као да су почеле давно –пре него што се Расим Љајић, почетком прошле године, понудио да у циљу рационализације препусти свој ресор Јовану Кркобабићу – а баш ништа се није променило.

Ваљда због тога, за економске стручњаке са којима је „Политика” разговарала, реконструкција Владе Србије постоји само у медијима. О томе се, кажу, расправља само у новинским ступцима и на телевизијама, док практичне последице изостају.

Медији су преносили незваничне информације о томе да се размишља да влада има 15 министарстава, једног потпредседника и премијера уместо садашњег 27-чланог кабинета, па да би могла да се реконструише по формули 6-2-2, а онда и по обрасцу 3-1-1... У последње време учестале су и најаве председника Србије и Демократске странке Бориса Тадића да би неке особе у неким ресорима можда ваљало мењати, али није се одмакло даље од медијских написа о томе.

Одговарајући на питање зашто је немогућа мисија да надлежни у овој земљи преузму одговорност за своје поступке, Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, каже да је проблем структурне, а не персоналне природе.

„Смена министара делује бесмислено будући да је свима јасно да министри не одлучују. Уосталом, као што не одлучује ни председник владе. Требало би да се промени однос моћи између председника државе и владе. Овако, председник државе и највеће партије у владајућој коалицији доноси одлуке заједно са другим председницима партија, па министри у влади избегавају одговорност јер само спроводе, а не формулишу политику. То је јасно на примеру министра спољних послова, али важи и за председника владе, министарку финансија и све друге чланове владе”, оштар је наш саговорник.

За професора Миодрага Зеца прича о реконструкцији владе је покушај да се шареним пилулама спречи оно што само хирургија може да излечи. Како каже, проблем је погрешан концепт власти који подразумева само премошћавање, а не и решавање проблема.

„Сви параметри говоре да имамо проблеме који се гомилају и одлажу годинама. По свим кључним параметрима ми смо у диспропорцији – почевши од диспропорција између производње и потрошње, штедње и инвестиција, увоза и извоза, запослених и незапослених, запослених и пензионера, запослених у администрацији и приватном сектору, центра и периферије, рођених и умрлих... Ред је да се каже како ће се сви ти нагомилани проблеми решити. Србија заслужује да јој се тачно саопшти где смо и куда идемо”, каже Зец и додаје да га персоналне ствари не интересују, јер се проблеми не би решили реконструкцијом владе ако је концепт који једна власт наслеђује од друге погрешан.

На питање зашто је у Србији тако тешко променити министра политички аналитичари сложно одговарају – због сложености владајуће коалиције. „Имају коалиционе споразуме који одређују ко ће колико и чега да добије. Тако сложене конструкције је тешко мењати”, наводи социолог Милан Николић.

И уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић истиче да је ова влада, као и већина претходних, плод компликованог компромиса и нагодбе између мање-више равноправних политичких субјеката и онда се с муком пронађена формула тешко мења. Он подсећа и да наш уставноправни систем није идентичан француском и не даје председнику тако одрешене руке као што их има Никола Саркози кад пожели да промени нешто или некога у својој влади.

Чему онда све ове најаве о реконструкцији владе? „Постоји објективно незадовољство грађана и онда постоји процена да би оно могло бар делимично да се амортизује реконструкцијом, која би показала да влада разуме проблеме грађана и незадовољство влашћу. Реконструкција је нека врста протезе, надоместак за изборе, поготово ако би та реконструкција била праћена редукцијом ове неприродно и непристојно гломазне владе”, каже Вукадиновић.

Иако оцењује да постоји извесна потреба за реконструкцијом владе, Милан Николић не верује баш много да ће се она и спровести, чак ни после последње најаве председника Тадића да ће се томе приступити при крају ове године. Према његовим речима, све најаве о реконструкцији владе, које стижу са свих страна владајуће коалиције више је „тврђење пазара”. „Кад имате овакву коалицију у којој је само једна странка, ДС, сигурно изнад цензуса, и неке су ту можда мало изнад, али се не зна да ли ће пропасти можда са једном малом афером, никоме се не исплати да много љуља чамац. Нарочито не оним партијама које су, по испитивању јавног мњења, испод један или два одсто, јер вероватно никад више неће бити у том чамцу”, истиче Николић.

А. Николић – Б. Баковић

----------------------------------------------

Ђуришић (ДС): Важни принципи смењивости и личне одговорности

Председник Извршног одбора ДС-а Марко Ђуришић изјавио је јуче да је од почетка формирања Владе Србије могао да се оспори њен обим и број министара и да је можда сада политички тренутак за промене, јер је важно показати постојање принципа смењивости и личне одговорности сваког појединца који је на некој функцији.

Он не верује да би то питање могло да буде узрок несугласица унутар владајуће коалиције, јер све странке објективно сагледавају учинак својих функционера, тако да уколико се крене у процес реконструкције владе, „неће бити неких проблема”.

Танјуг

----------------------------------------------

Милићевић (СПС): Нико нас још није позвао на разговоре

Никаквих позива, ни разговора о реконструкцији владе унутар владајуће коалиције није било, сви позиви за реконструкцију чули су се, колико је мени познато, само у јавности, каже Ђорђе Милићевић, портпарол СПС-а за „Политику”. Он додаје да је „СПС отворен за разговоре о реконструкцији, то је председник СПС-а више пута рекао”.

Према Милићевићевим речима, кад се говори о реконструкцији владе, „потребно је да знамо садржај тог предлога, шта се жели постићи тиме, а оно што никако не би било добро јесу козметичке промене”. Милићевић објашњава да би козметичке промене, које подразумевају „смањење броја министарстава тако што би се направила фузија два министарства, па би сви запослени и министар прешли из једног у друго министарство, биле погрешне”. Према његовим речима, таквим променама се не би добило ништа „ни мања, нити ефикаснија влада”.