Србија међу „шампионима” компјутерске пиратерије

Стопа компјутерске, или прецизније речено софтверске пиратерије у Србији, међу највишима је у Европи и износи – 74 одсто. Овај проценат у региону је већи само у Албанији и Црној Гори. Висока стопа пиратерије негативно утиче на приступање Србије ЕУ, јер ваша земља мора да смањи стопу пиратерије бар на 50 одсто или ниже, ако жели да добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

Овако Мери Ворлик, амбасадорка Сједињених Америчких Држава у разговору за „Политику” објашњава значај заштите права интелектуалне својине. Уочи осме годишње конференције, коју на ову тему организује Америчка привредна комора, наша саговорница истиче да је промовисање и заштита интелектуалне својине национални интерес сваке земље.

– Србија је предузела неколико важних корака током претходних неколико година да ојача своје законе. Али, није довољно само имати законе. Они се морају и примењивати. То нас, као потрошаче, првенствено штити од физичких опасности које представљају фалсификовани производи. Али, ефикасна заштита права интелектуалне својине штити нас и економски. Тиме се не отварају само радна места, већ ствара и окружење које води ка стварању висококвалификованих и високоплаћених занимања – објашњава амбасадорка Ворлик.

Eкономски губици због софтверске пиратерије у Србији достигли су 67 милиона долара у 2009. години, подсећа. Одсек МУП-а Србије за сузбијање криминала у области интелектуалне својине, процењује да сваки пад пиратерије од један одсто за резултат има 1.200 нових радних места у Србији. Такође, смањењем пиратерије за 10 одсто државни буџет би приходовао 29 милиона америчких долара више, односно 2,2 милијарде динара.

Додаје и то да је доказана узајамна повезаност ефикасне заштите права интелектуалне својине и јаке економије. На пример, према студији Светског економског форума, 20 земаља за које се сматра да имају најјачу заштиту интелектуалне својине налази се међу првих 27 по индексу развоја и конкурентности. Насупрот томе, 20 земаља за које се сматра да имају најслабије режиме заштите својине налазе се међу 36 најниже рангираних по овом индексу. Страни инвеститори нерадо пласирају нове технологије на тржишта у развоју ако нема начина да се ефектно заштите, додаје наша саговорница. Она подсећа да студија Светске организације за интелектуално власништво показује да су директна страна улагања директно повезана са здравим системом интелектуалне својине. 

На пример, у Индији је примећено повећање директних страних улагања откад је уведена реформа система патената и жигова почетком деведесетих година прошлог века. Бразил је усвојио нови закон о интелектуалној својини 1996. и директна страна улагања су скочила са 4,4 милијарде долара у 1995. на 32,8 милијарди долара 2000. године, напомиње она.

– Насиље и организовани криминал често се повезују с профитом стеченим кршењем права интелектуалне својине. Корисници незаконитог профита често подмићују локалне званичнике и тако слабе законске оквире и постављају изазове пред демократске институције. Страни инвеститори, посебно они са јаким осећајем за грађанску и корпоративну друштвену одговорност, узимају ове факторе у обзир када бирају у која ће нова тржишта улагати – уверена је америчка амбасадорка.

Она подсећа да многобројне америчке агенције нуде техничку помоћ у изради нацрта закона из ове области. Такође, америчка канцеларија за патенте и жигове у САД доводи стране владине службенике – укључујући судије, тужиоце, службенике полиције, царинике да уче, учествују у расправама и стварају стратегије о глобалној заштити и спровођењу права интелектуалне својине. Сједињене Државе помажу Србији у борби против компјутерског или „сајбер” криминала, додаје.

– Спонзоришемо програме у оквиру којих се стручњаци за права интелектуалне својине шаљу у Сједињене Државе. У августу 2011. по један службеник српске полиције, судија и приватни адвокат путоваће заједно у Сједињене Државе, где ће разговарати с представницима америчке полиције, судијама – каже Мери Ворлик.

А. Николић