Четвртина у ризику

Слика сиромаштва у Србији слична је оној у другим постсоцијалистичким земљама. Међутим, то сиромаштво има и низ особености. С једне стране, оне имају много везе с процесима који су се одвијали деведесетих година, током блокиране трансформације, па чак и с неким специфичним елементима предсоцијалистичке економске историје. Дуго и непрекинуто присуство ситног и сваштарског приватног пољопривредног поседа, слабо тржиште рада, висока инфлација, спора приватизација итд. окренули су велики део становништва неформалној привреди, натуралној производњи, илегалним економским активностима или, напросто, пасивности. С друге стране, савремено друштво Србије не сме бити означено само као "транзиционо", него и као постконфликтно. Милијарде долара ратне штете, претња ратне репарације, вредносна конфузија, више од пола милиона избеглих и интерно расељених лица и интензиван "одлив мозгова" неке су од одлика те постконфликтне ситуације.

Какве су промене економског положаја становништва на основу резултата истраживања стратегија опстанка домаћинстава у Србији? Два досадашња таласа истраживања обавио је Центар за проучавање алтернатива (2000. и 2002. године), а трећи 2003. део је пројекта "Трансформацијске стратегије друштвених група" Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Последњи талас истраживања реализован је на узорку од 1.650 испитаника и домаћинстава.

За приказивање економског положаја домаћинства коришћено је више од 60 скала које мере њихову имовину, приходе и потрошњу. Табела 1 коју објављујемо показује промене структуре економског положаја домаћинстава у ове три године.

Шта подаци говоре? Међу домаћинствима je за три године дошло до благог померања од ниског и средње ниског - ка средњем и средње високом економском положају, што би могло указати на постепени економски опоравак након деценије пропадања привредног система.

Поред категорије сиромашних, дефинисане на основу најнижег материјалног положаја, у анализи издвајам и категорију оних који су у ризику од сиромаштва. У ову групацију су сврстани сви они који на индексу материјалног положаја спадају у категорију средње ниског положаја, али имају слаб социјални капитал. Социјални капитал је мерен позицијама у неформалним мрежама, тј. могућношћу испитаника да се ослони на родбинске или пријатељске односе у важним животним ситуацијама, као што су проналажење посла, решавање стамбеног питања, упис деце у школу и сл.

Подаци из табеле 2 указују на повећану стопу сиромаштва и ризика од сиромаштва међу неквалификованим запосленим и маргиналним слојевима. Код предузетника, средње класе (у којој доминирају стручњаци) и квалификованих немануелних радника ризик од сиромаштва је умерено велик.

Који фактори доводе до разлика у социјалном положају унутар категорија становништва наведених у табели 2? Број припадника средње класе који су сиромашни или су у ризику од сиромаштва исувише је мали за поуздано закључивање. Ипак, индикативно је да су сви сем једног стручњака који су у ризику – запослени у државним предузећима и да две трећине имају завршену вишу школу. У више од две трећине случајева ради се о женама.

Код службеника и техничара ризик од сиромаштва је, међутим, већи за старије од 45 година.

Код квалификованих мануелних радника постоји ниска стопа сиромаштва и средње велик ризик од сиромаштва. Важно је напоменути да је ризик знатно чешћи у централној Србији него у областима веће привредне активности  – Београду и Војводини.

Стопе сиромаштва и ризика од сиромаштва код пољопривредника су ниже него што би се могло очекивати. Међутим, овде се ради о томе да је међу пољопривредницима дошло до видљиве диференцијације и да они с већим имањем и бољом механизацијом спадају у групу ситних предузетника. Истраживање показује да су сиромаштву и ризику од сиромаштва скоро седам пута више (!) изложени пољопривредници с малим и слабо опремљеним поседом. Овакав тренд нема много везе с образовањем испитаних пољопривредника, али је, очекивано, у јакој зависности од њихове старости: што су испитаници старији, то је већа вероватноћа да су сиромашни или у ризику од сиромаштва. Осим тога, учесталост је знатно већа у централној Србији него у Војводини, или београдским селима.

Неквалификовани радници су друштвени слој који је у датим условима максимално изложен и сиромаштву и ризику од сиромаштва. Видљиво је, међутим, да су овом проблему више изложени они који раде у државним предузећима, више у Војводини и централној Србији него у Београду, као и да су више погођени они чији су супружници незапослени или домаћице.

Једина категорија која је сиромаштву и ризику од сиромаштва изложена више него неквалификовани запослени јесу – домаћице. Ако узмемо у обзир то да су две трећине домаћица удовице, или су удате за квалификоване раднике или пензионере, јасно је, заправо, да ризик од сиромаштва, и поготову сиромаштво, највише погађају домаћинства у којима један члан остварује мале приходе на основу пензије или мануелног рада (најчешће с ниском квалификацијом).

*Социолог, доцент на Филозофском факултету у Београду

(Сутра: Значај породичних мрежа)