Русији од приватизације 32 милијарде долара

Русија се спрема за нови велики талас приватизације вредан безмало 32 милијарде долара! Одлука је већ донета, реализација би требало да уследи у наредне три године. Новим деоничарима могу да се надају запослени у око 900 мањих и већих компанија међу којима су и нафтни гигант „Росњефт“, две највеће државне банке, произвођачи електричне енергије, хране... Како сада стоје ствари, новим финансијерима биће омогућено да откупе између 10 и 49 процената власништва поменутих компанија, већ према томе како је испланирано у програму приватизације усвојеном у среду на седници владе.

Како преноси агенција Ројтерс, прва би нове деоничаре могла да добије телекомуникациона компанија „Вестбалт телеком“. Партнер би требало да јој буде једна од највећих америчких приватних инвестиционих фирми – „ТПГ кепитал“, „тешка“ око 50 милијарди долара. Како се верује, власници „ТПГ кепитала“ спремни су да за 10 процената деоница „Вестбалт телекома“ одвоје најмање три милијарде долара.

Руски министар финансија Алексеј Кудрин најавио је још 29. јула да је његова земља спремна на улазак мањинског власништва и у 11 великих државних корпорација. Он је тада најавио да се купцима нуде деонице у три банке, у једној транспортној компанији, четири произвођача енергената и три компаније из сфере производње хране. У списак су укључене и компаније које газдују енергетско-транспортним системом и произвођачи електричне енергије.

И руски председник Дмитриј Медведев је на економском форуму одржаном у јуну у Санкт Петербургу саопштио да је из списка фирми које из стратешких разлога не могу да буду приватизоване избрисао стотине компанија и постројења, од којих су многи били уско повезани са функционисањем оружаних снага РФ.

Интересантно је, како преноси лист „Комерсант“, да су у једном тренутку са листе за продају испали неки велики системи попут већ поменутог „Росњефта“, „Русхидро генератора“, „Федералне преносне електромреже”, „Совкомфлота”, „Аерофлота”, „Аеродрома Шереметјево”... Очигледно, у међувремену се дошло до закључка да би продаја неких од наведених компанија могла да се покаже као бољи посао него њихово задржавање у државном власништву.

Економиста Станислав Мењшиков окарактерисао је летос економску политику Медведева као „повратак масовној приватизацији, разбијање државног сектора, и ослонац на олигархе и страни капитал“. Реч је о највећем таласу продаје државних предузећа још од времена „ваучерске приватизације“ из средине деведесетих година прошлог века када је руска економија практично потпуно уништена, а хаос који је тада настао изнедрио је олигархе попут Михаила Ходорковског, Бориса Березовског, Владимира Гусинског... Цела тадашња прича, по Мењшикову, „скувана је” у Међународном институту за анализу примењивих система (IIASA) са седиштем у Аустрији.

Циљ ове нове „велике распродаје” је, како тврде предлагачи, да се попуни државни буџет, да се тржиште највеће државе на свету учини још атрактивнијим за инвеститоре, како домаће тако и оне из иностранства, али и да се унапреди ефикасност управљања у великим компанијама. Многи, међутим, спекулишу да је реч о послу који би владајућој гарнитури требало да обезбеди да 2012, за када су заказани наредни председнички избори, пред гласаче изађе у много повољнијој социјалној клими од садашње.

Коначну реч о приватизационом плану даће руски председник Дмитриј Медведев.

С. Самарџија