НАТО на прекретници

Од нашег специјалног извештача

Лисабон – Лидери Северноатлантског савеза отварају данас овде дебату о новој постхладноратовској мисији и новој стратегији у циљу решавања глобалних безбедносних питања која су се суштински изменила од када је НАТО последњи пут ревидирао своје задатке пре више од једне деценије.

„НАТО је спреман за усвајање новог стратешког концепта, као и за нови почетак односа са Русијом“, најавио је генерални секретар Андерс Фог Расмусен.

Скуп лидера 28 чланица НАТО-а већ је назван историјским и најважнијим од окончања хладног рата, иако је тврдња прилично контроверзна због пораста унутрашњих тензија између савезника.

Нови фокус западног војног савеза израдила је група експерата, на чијем је челу била бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт.

У центру пажње НАТО-а сада су безбедносни изазови који су се појавили у последњој деценији: од територијалних спорова, тероризма и прекограничног криминала до напада на електронске мреже.

Авганистан ће бити једна од најважнијих тема дводневног самита. Вашингтон отворено изражава забринутост у погледу будуће улоге Европљана у рату у Авганистану после недавне одлуке Француске и Британије да знатно смање војни буџет, а самим тим трошкове војног ангажмана сопствених трупа.

Очекује се да ће амерички председник Барак Обама образложити четворогодишњи план за повлачење 130.000 припадника снага НАТО-а, које ће почети идуће године постепеним препуштањем одговорности за безбедност авганистанској војсци и полицији.

Учесници самита ће вероватно размотрити мисију у Авганистану која има три задатка: помоћ авганистанској влади да обнови и стабилизује земљу, обуку авганистанских снага безбедности и елиминацију талибанских упоришта.

Бивши хладноратовски супарник, Русија, позвана је на самит са циљем продубљивања сарадње са Москвом у низу области, укључујући изградњу антиракетног штита и рат у Авганистану.

Самит се отвара у тренутку неповољном по домаћина Португалију – због финансијске кризе која је захватила еврозону, али и по америчког председника коме се распршују наде у свет без нуклеарног оружја.

Две његове најдрагоценије иницијативе – нуклеарно разоружавање и бољи односи са Москвом – доживеле су озбиљне ударце.

Према једном документу НАТО-а који је процурио, план да се америчко тактичко нуклеарно оружје повуче из Европе изостављен је из нацрта стратешке доктрине алијансе која треба овде да буде усвојена.

С друге стране, у Вашингтону је лидер републиканаца у Сенату наговестио да је мало вероватно да ће споразум о контроли нуклеарног наоружања, који је Обама потписао у априлу са руским председником Дмитријем Медведовом, бити ратификован ове године.

Бивше чланице Варшавског пакта с негодовањем гледају на приближавање НАТО-а и Русије, замерајући пре свих Француској и Немачкој да зарад јачања енергетске сигурности и економских веза са Москвом бацају под ноге демократске и друге заједничке европске вредности уводећи Москву на велика врата у систем заједничке безбедности.

С друге стране, Москва сматра да су САД, ЕУ и Русија три равноправне „филијале европске цивилизације”, а да „примарна одговорност” за међународну безбедност треба да припада Савету безбедности УН.

Нови стратешки концепт НАТО-а, први после априла 1999, требало би пре свега да дефинише нову улогу нуклеарног наоружања у политици одвраћања, као и размештај ракетног штита у Европи, а од тога највише зависи и „ресетовање” односа са Москвом.

Управо је концепт противракетне одбране НАТО-а камен спотицања у односима Русије и савезника, а према речима Димитрија Рогозина, руског амбасадора у НАТО, самиту су претходили „тешки разговори” са још неизвесним исходом.

Руси су веома јасно ставили до знања да сваки договор о заједничкој ракетној одбрани претпоставља равноправан глас Москве у планирању, безбедносним проценама и условима за употребу ракета.

Рогозин је потврдио да су две стране постигле висок степен сагласности о многим питањима, укључујући борбу против међународног тероризма и авганистанско питање, али да не очекује да ће лисабонски самит донети нови „глобални дил”. Да ли то значи да ће изостати завршни документ самита НАТО–Русија, знаћемо колико сутра.

Слично мисле и бриселски експерти за безбедност, који не верују у револуционарне промене у стратешкој оријентацији НАТО-а.

Према речима професора Свена Бишопа. из белгијског Краљевског института за међународне односе, „нови стратешки концепт у суштини ће само реафирмисати оно што НАТО чини последњих година”. Према Бишопу, биће то балансирање између члана пет (напад на једну чланицу је напад на читаву војну организацију) и управљања кризним операцијама широм света у складу са истим чланом.

Нови концепт требало би такође да стави акценат на сарадњу са државама које нису чланице НАТО-а, али које значајно доприносе безбедности – као што су Аустралија и Нови Зеланд.

Када је реч о Балкану, очекује се да лидери подсете на старе безбедносне изазове који не јењавају, иако је већина балканских држава (са изузетком Србије) већ постала део северноатлантске војне алијансе, или је на путу учлањења.

Биће речи и о даљем постепеном смањењу броја војника у саставу Кфора на Косову и Метохији, али и о подгрејаним надама Скопља да ће коначно да добије позивницу за чланство у НАТО упркос нерешеном спору са Грчком у вези са државним називом – Македонија.

Као и обично, приликом сусрета на врху, у њиховој позадини ваљају се масовни протести пацифиста и левичара, који неће изостати ни овога пута.

Мере обезбеђења у Лисабону су ванредне, полиција је буквално на сваком ћошку, а паркирање од прексиноћ није дозвољено у широком кругу око сајамског комплекса у чијим халама ће самит бити одржан.

Иста забрана важи и у околини хотела у којима одседају учесници.

Централни протест биће одржан на главном градском тргу Росио под слоганом – „Ко води рат, тај не жели мир”, у организацији овдашњих левичара и комуниста.

Организатори плакатима облепљеним по читавом граду позивају на протест, док њихов подмладак пролазницима дели летке истог садржаја. Упућени тврде да су протести искључиво идеолошке природе.  

Владимир Јокановић