Музичка пратња за „Оклопњачу Потемкин“

 Данијел Ивинек, басиста, композитор, аранжер и продуцент, први је уметнички директор француског Orchestre National de Jazz који је изабран са правом обнављања мандата, 2008. године. Његов деби са оркестром („Around Robert Wyatt“, 2009, џез албум године у Француској) посвећен је Роберту Вајату, пиониру психоделије, прогресивног рока и европског џез фјужна, лидеру утицајних састава Soft Machine и Matching Mole, као иуспешномсоло извођачу. Процес стварања овог албумаје био несвакидашњи: реномирани певачи (међу којима и сам Вајат) снимали су a cappella, голи и интимни у сировој емоцији, а потом их је Венсен Арто„обукао“раскошним оркестарским аранжманима, дајући Вајатовомопусу нову димензију. Мултимедијална концертна презентација, са видео инсталацијама Антоана Карлијеа, представљена је нашој публици на протеклом Београдском џез фестивалу. У разговору са Ивинеком сазнали смо понешто и о другим концертним пројектима оркестра, као и о новом албуму.

„Carmen“ (колективна импровизација инспирисана немим филмом Сесила Би Демила, у сарадњи са Бенуа Делбеком и Бернардом Сандовалом):

– Ја сам велики љубитељ филмова и они су моја честа инспирација. У овом пројекту замислио сам да сви чланови оркестра компонују по један сегмент музике, што сам потом увезаоу једну целину. Тражио сам и да диригују деонице које су написали, а то је за њих било велико откриће – схватили су како је тешко објаснити људима како да свирају твоју музику. Највећи изазов био је да нађемо прави баланс између покрета у филму који пројектујемо и музике коју изводимо. Циљ је био да људи „путују“ од покретних слика ка оркестру и обрнуто – да им пажњу заокупе и слике и живи музичари на сцени. У овом пројекту, као и у неким сличним, повезали смо се са биоскопима у Паризу. Посебно бих издвојио „Balsac“, веома стар, чувен, независни биоскоп у ком редовно изводимо сешне импровизоване музике на различите неме филмове. Сваки пут одаберем по петоро чланова оркестра – али увек других петоро, у жељи да експериментишем са свим различитим геометријама унутар састава. Два пута смо озвучавалии „Оклопњачу Потемкин“, Сергеја Ајзенштајна, а пре неколико дана смо импровизовали на филм Ерика фон Штронхајма.

„Broadway In Satin“ (посвета Били Холидеј, гостујући вокали Ијан Сигал и Карен Лано):

– Продуцирао сам и свирао бас на албуму пољског блуз хармоникаша Грега Слапинског. На неким сешнима наступали смо са Ијаном, који је фантастичан певач. Био сам убеђен да је способан да пева и нешто другачије од блуза, а посебно да би његов урушени, разбијени глас био интересантан за певање џез стандарда, као потпуно другачији од оног који типично чујемо. Па, када сам решио да саставим пројект посвећен Били Холидеј, он ми је први био у мислима. То је био велики изазов за њега, јер су аранжмани веома компликовани – морао је да пронађе свој пут око њих, што није нимало лако. Изврсно је што Ијан не размишља о Били Холидеј када пева, јер посвета не сме да се сведе на копирање.

„Shut Up and Dance“ (нови албум, аутор музике Џон Холенбек):

– Пожелео сам да у другој години рада фокус буде искључиво на оркестру, без гостију и посвета другим уметницима. Такође, хтео сам да реализујем две идеје. Прво, да радимо на нечему што је повезано са покретом и плесом, али не плесом који плешеш у ноћном клубу, већ оним који је више у вези са покретом. Друго, да у музици не користимо уобичајене моделе, попут – тема, соло, повратак теме, ритам секција у улози ритмичара, а дувачи у улози солиста. Тако се скоро сви у оркестру налазе у улози бубњара, или имамо четворо музичара који истовремено свирају ритам на препарираном клавиру. Пошто смо већ стекли звук као група, пожелео сам да сваког члана оркестра гурнем помало у фронт, па је Холенбек припремио десет малих концерата за њих. То је музика која је по форми ближа класици него џезу, са различитим секцијама које се јављају у једном ставу, мелодијским линијама које се размењују и солистима који траже свој пут унутар тога. Џон Холенбек је мене контактирао, чувши пројекат посвећен Роберту Вајату на америчком радију. Угугловао је моје име, пронашао електронску адресу и написао: „Желео бих да урадим нешто с тобом једног дана.“ А ја сам му одговорио: „Па, можда је баш сад време, јер и ја сам баш помишљао да ступим у контакт с тобом!“ Дошао је у Париз да би упознао музичаре, а потом смо радили на пројекту, на путу између Њујорка, Берлина, Бремена и југа Француске. Коначно, имамо да понудимо нешто што не звучи као било шта друго. Можда ћете то мрзети, али можда ће вам се и свидети. Ако би Дајана Крол тражила биг бенд за концерт у Паризу, нас сигурно неће позвати, јер немамо уобичајену саксофонску, тромбонску и трубачку секцију. Али, с друге стране, биће и оних који ће хтети да раде са нама, као што се десило са Холенбеком. А јуче смо свирали на једном фестивалу где се затекао Џо Ловано, који се такође заинтересовао за нас пошто смо другачији – зашто се упињати да доведеш француски оркестар у САД, ако звучи исто као амерички биг бендови? Ја волим, и сваког дана вежбам традиционални џез, ради личног тренинга. Али, ја сам Европљанин и морам да нађем свој пут. И да не звучим као неко други.

Мисија оркестра:

– Никад нисам правио музику за музичке заљубљенике, не размишљам унапред о томе да се наша музика свиди одређеном аудиторијуму. Али, желим да допремо до нове публике и да покажемо људима да џез није лош, нити досадан, да га свирају млади музичари, да је пун живота и радости, да нема ничег чега би требало да будете свесни да би дошли на наш шоу. Не морате да знате ништа о музици Роберта Вајата, мени, оркестру, или о француском џезу. Само треба да будете спремни на путовање. Када људи иду у биоскоп, они су спремни да оду било где. Можеш да учиниш да поверују да су марсовци или диносауруси у соби. Па, оно што ми радимо је да учинимо да људи сањају – да је све могуће и да не морају да имају кључ за разумевање и за уживање.