Неслога око „духа” Дејтона

Од нашег дописника

Сарајево – Петнаест година после потписивања Дејтонског споразума, нико од потписника овог споразума није жив, а у међувремену изгубљен је оригинал документа око којег се босанскохерцеговачки политичари и дан данас споре, зато што га различито доживљавају и тумаче. Једино у чему се слажу јесте то да је „Дејтонски споразум зауставио рат” и због тога се сматра најуспешнијим мировним уговором у свету.

Подсетимо, Дејтонским мировним споразумом, који су 21. новембра 1995. године у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон парафирали тадашњи највиши представници БиХ, Србије и Хрватске – Алија Изетбеговић, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман – званично је окончан грађански рат у Босни и Херцеговини. Споразум је потписан након тронедељних преговора челника три земље, уз посредовање САД, чиме је и практично озваничена „подела БиХ на два ентитета, Републику Српску и Федерацију БиХ”, односно постигнут договор о животу у заједничкој држави.

Инсистирања да се обесмисли овај споразум, као и покушаји да се тумачи „дух Дејтона”, углавном, долазе из бошњачких политичких кругова, неретко и из хрватских, док се српска страна, како тврди, здушно бори за његову „доследну примену”, али не „духа”, него „слова” Дејтона, што је „Библија за Републику Српску”.

Заговорницима „ревизије Дејтона”, који је по њиховом мишљењу „превазиђен”, трн у оку је Република Српска која би „променама по њиховом рецепту”, како тврде на српској страни, требало да нестане.

Новоизабрани председник РС Милорад Додик сматра да је Дејтонски мировни споразум једини могући основ постојања и опстанка БиХ.

„Дејтонски мировни споразум без сумње је најуспешније спроведен мировни споразум у свету након Другог светског рата”, наводи Додик у јучерашњем саопштењу за јавност у којем подсећа да овај споразум „није само зауставио рат у БиХ, како то неки воле да представе, већ је успоставио структуру БиХ и начин њеног функционисања”.

Он не тврди да је Дејтонски мировни споразум „савршено решење за БиХ”, али је апсолутно уверен да је „једини могући основ постојања и опстанка Босне и Херцеговине”.

„Неуспешни покушаји измене само једног анекса тог споразума показују с колико пажње је у суштини Дејтонски споразум написан”, каже Додик и наглашава да мисли на изворни текст споразума договореног у Дејтону.

„Распакивање Дејтонског споразума је распакивање БиХ”, тврди председник Републике Српске, изражавајући уверење да је „то свима јасно”.

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Александар Боцан Харченко такође подржава Дејтонски споразум који је „успешно испунио и наставља да испуњава своју улогу”.

„БиХ се учврстила као независна држава и ојачала свој међународни положај. Државно уређење засновано на Дејтону обезбеђује баланс интереса њених ентитета и три конститутивна народа”, изјавио је Харченко медијима поводом 15 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Правни експерт Витомир Поповић сматра да споразум „није оправдао очекивања”, јер је „међународна заједница преко високих представника годинама вршила његове измене на штету РС”.

Његов колега и стручњак за уставно право Горан Марковић мишљења је да није реално очекивати било какву темељиту ревизију Дејтонског мировног споразума, или Устава БиХ, с обзиром на крупне промене које су се у међувремену догодиле.

„Нити међународна заједница има снаге да наметне нека радикално другачија решења, нити постоји сагласност три националне елите у БиХ за такво нешто”, рекао је Марковић за Срну, истичући да не верује ни у могућност такозваног Дејтона два, јер би „то водило продубљивању политичке кризе која у БиХ траје већ 15. година”.

Душанка Станишић