Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рашчињен умировљени епископ Артемије

Рашчињен умировљени епископ Артемије
Умировљени владика служи у трпезарији манастира Дубоки поток, јер му игуман Ромило није дозволио улазак у цркву

Умировљени владика рашко-призренски Артемије покушајем „насилне узурпације црквене власти” у Епархији рашко-призренској „и формално је ушао у раскол са Светим архијерејским сабором, односно са Српском православном црквом”, саопштено је јуче са јесењег заседања највишег црквеног тела. У саопштењу Сабора наводи се да је владика Артемије и поред забране свештенодејства коју му је изрекао Синод служио литургију у манастиру Дубоки поток, а саслуживала му је група клирика, који су такође под забраном свештенодејства.

„Епископ Артемије, заједно са својим следбеницима, овим крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске православне цркве. Свети архијерејски сабор обавештава јавност да епископ Артемије у својим самовољним, неканонским и по јединство Цркве разорним активностима нема подршку епископата, као ни свештенства и монаштва СПЦ”. У писаном обраћању јавности, наводи се да владику Артемија подржава четрдесетак одбеглих монаха и монахиња, као и „мали број путујућих присталица” и да су све делатности владике Артемија после самовољног напуштања манастира Шишатовац „канонски ништавне и неблагодатне”. У саопштењу сабора архијереја истиче се и да је свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске остало верно СПЦ, а верни народ се позива да „не прихвата неистине и манипулације секташки настројених присталица епископа Артемија”. Такође, Сабор је позвао епископа Артемија и његове истомишљенике „на покајање и повратак благодатном црквеном јединству и канонском поретку”.

После уласка у манастир Дубоки поток, монаси који подржавају владику Артемија ушли су и у манастир Девине воде јуче у раним поподневним часовима.

Епархија рашко-призренска саопштила је да су присталице умировљеног епископа рашко-призренског насилно ушле у оба манастира, да се ради о „злоупотреби објеката Епархије”, као и да је у Дубоком потоку неовлашћено служена литургија у раним јутарњим часовима.

– Нелегалним актом владика Артемије је Девине воде прогласио за женски манастир. Епархија рашко-призренска поднеће кривичне пријаве због узурпације имовине Српске православне цркве од лица која више нису у јединству са српском Црквом. Ствар ће, дакле, бити предата и српским судовима, а уколико буде било потребно, тражиће се и интервенција полиције – кажу у седишту Епархије рашко-призренске.

У Епархији кажу и да су се током јучерашњег дана код других манастира на Космету окупили свештеници и део верника како би спречили њихово преузимање од стране присталица владике Артемија. На Космет се јуче ујутру вратио и владика Теодосије, којег је Сабор у четвртак изабрао за новог епископа рашко-призренског. Истог дана када је саопштена ова одлука, владика Артемије напустио је манастир Шишатовац у сремској епархији, где је боравио после одлуке Синода о његовом умировљењу, и са групом монаха кренуо пут Космета. На сајту „Црноречког братства у егзилу” објављено је и саопштење у којем се наводи да је именовањем „тобожњег епископа рашко-призренског, поред живог канонског епископа рашко-призренског Артемија... створен раскол у СПЦ”. Монаси који подржавају владику Артемија, јуче су се поново огласили писаним путем и саопштили да се владика Артемије „после вишемесечног изгнанства” вратио у Епархију рашко-призренску, као и да су монаси„ који су неканонским одлукама Администратора били кажњени” разрешени казни одлуком владике Артемија. „Деловањем Епископа рашко-призренског г. Артемија свака евентуална друга власт која би покушала да се успостави у Епархији рашко-призренској неминовно постаје неканонска и антицрквена”, наводи се у овом саопштењу.

Јелена Чалија

-----------------------------------------------------------

Туцић: Артемије ставио до знања да се одвојио од цркве

Ово је раскол „де факто”, али не и „де јуре”. Тачније, Црква још увек није званично рекла да се неки епископ одвојио од ње, да више није члан СПЦ, иако је Сабор навео да је владика Артемије ступио на пут отвореног раскола, каже верски аналитичар Живица Туцић.

- Игонирисањем забране свештенослужења, напуштањем места које му је одређено за боравак, враћањем у Епархију рашко-призренску, владика Артемије је дао до знања да се одваја од Цркве. Исцрпеле су се, углавном све предвиђене мере и маневарски простор врло је мали, будући да је сада одвојеност владике Артемија и Синода постала веома велика. Не треба, ипак, драматизовати ствари. Стање је такво какво јесте, тога је било и у другим православним црквама и то више пута. Међутим, увек се завршавало тако што би онај који се издвојио убрзо постао маргинализован. Уносити измене у Цркву је могуће, али само из Цркве, не и ван ње – каже Туцић.

Ј. Ч.

-----------------------------------------------------------

Оформљена Крушевачка епархија

Владика бачки Иринеј, портпарол Светог архијерејског Сабора, саопштио је јуче новинарима у Патријаршији у Београду, да је највише црквено тело у четвртак поподне разматрало поделу појединих епархија.

– Од делова нишке, шумадијске, браничевске и жичке епархије основана је нова епархија са седиштем у Крушевцу. На следећем заседању Сабора, Крушевачка епархија биће попуњена именовањем архијереја који ће њоме управљати, а до тада дужност администратора нове епархије обављаће владика жички Хризостом – рекао је епископ бачки.

Владика Иринеј додао је да су архијереји расправљали и о потреби поделе Архиепископије београдско-карловачке, као и да је остављено да патријарх, који њоме управља, размотри на који би начин она могла бити подељена. Највероватније је да ће од Архиепископије бити издвојене још две нове епархије или за почетак једна, рекао је владика бачки.

– Разговарало се и о организовању живота на америчком континенту и евентуалним новим границама тамошњих епархија, али је то остављено епископима са америчког континента који би у наредном периоду требало да сачине предлог који ће поднети Сабору – казао је владика Иринеј.

Ј. Ч.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.