Полка у Гучи

Село театар Трипково. Као Град театар Будва. Зашто да не, кажу чајетински општинари. Слажу се и сељани. Десетак старих бунара, чесма у средини. И много дрвећа чије крошње наткриљују огроман простор који се већ полако претвара у летњу позорницу.

– Заиста би била штета да се у том прелепом амбијенту и изванредној природи не отвори позоришна сцена – сматра Милан Лазовић, заменик председника општине Чајетина. – Могле би ту да се играју и врхунске представе, али да то истовремено буде и место где ће наступати и певачи, фолклорна друштва.

Милан своје родно Трипково види као културни центар златиборског краја. Вели да би овде могли да се организују и концерти, уметничке колоније, књижевне вечери. И ето прилике за окупљање глумаца, редитеља, сценариста, сликара, писаца, новинара, и домаћих  и страних.

У сеоској школи је изложбена поставка уметничког стакла. Одмах до школе је "Тифани" радионица у којој се израђују предмети од стакла, витражи за хотеле, кафиће. Једна од већих поруџбина била је она за халу "Лимес" у Новом Београду. Ради се ту и за Русију, БиХ, Косово. Накит, чиније, огледала. У Трипкову већ има и апартмана. Категорисане су и собе у сеоским кућама. Тако се створила и шанса за мештане да додатно зараде.

– Не треба ту толико много новца, колико људи од идеја, стручњака, пре свега оних чији су корени са ових златиборских пропланака. Јер њима је највише стало до Златибора и околних села. Златибор одавно привлачи и стране и домаће туристе због веома добре климе, здраве хране. Сада је постао и миљеник Србије. То треба искористити и од овог краја направити туристичку и културну меку. И туристима понудити више од ваздуха и хране. Златибор и сада оствари милион ноћења годишње – прича Милан који се недавно вратио из званичне посете Словенији.

Одушевљен је како је та земља уређена, чиста. Све је на свом месту. Свуда су добри путеви. Нема неосветљених делова. Трава је свуда покошена. И Милан би желео да тако изгледа бар подручје општине Чајетина.

– Да би се привукли гости из Словеније на Златибор, било би добро да на сабору у Гучи једно вече буде посвећено словеначком фолклору, да тада на пример свира само словеначки оркестар.

Морају се наравно поправити и услови живота на селу. Зато је један од приоритетних пројеката изградња постројења за пречишћавање отпадних вода на Златибору. И едукација становништва.

– То је заправо наставак сарадње с норвешком владом – објашњава заменик председника Чајетине. – Добијамо милион и по евра за то. Вода нам је на првом месту.

Планира се и преуређење простора око језера на Златибору. Део језера би требало да се преуреди у базен, а околина да се претвори у летње позорнице, мању и већу. Размишља се и о установљењу позоришног фестивала на овој планинској лепотици.

Чајетинско руководство није заборавило на скијаше. Раде на томе да се у догледно време направи ски-центар на Торнику. За тај пројекат држава даје 700 хиљада евра који треба да се уложе у инфраструктуру. Расписан је и тендер за извођача радова. Ски-центар ће бити дат у закуп на 99 година. Биће ту ски-стазе и лифт, жичаре. Предвиђа се и прављење вештачког снега. Изградиће се уз то и нови путеви.

– За нас је веома важан пројекат гасовода Ужице – Златибор. Требало би да се ове јесени крене у његову реализацију. Ту је и изградња цевовода за снабдевање Мачката. Добили смо већ новац за уређење Стопића пећине, у селу Рожанство. Ту су те веома ретке бигрене каде. У јесен и пролеће ту каскадно прелива вода, па све изгледа као дворана у кадама. Село Крива Река добиће велику сточну пијацу – набраја Милан Лазовић шта је све чајетинско руководство планирало да уради у овом крају.