Сладак дремеж за канцеларијским столом

За Роналда Регана се верује да је дремао сваког поподнева иако његова жена Ненси тврди да то није тачно. Упорно одбијање бивше прве даме да призна једну тако бенигну ствар потврђује да је у западној култури грех протраћити и један минут, а камоли спавати сат времена усред дана.

Међутим, баш сада када цео свет усваја амерички мото да је време новац и одриче се сна због посла, истраживачи тврде да никада није било потребније одвојити пола сата за поподневно дремање.

У трци за новцем и под притиском културе која каже да не треба губити време, сијесте се полако одричу чак и на Иберијском полуострву. Једном Шпанцу раније није био потребан никакав разлог да одрема свако поподне, а данас га на то најчешће натерају маркетиншке кампање и трикови, као такмичење у сијести које се прошлог месеца одржало у једном тржном центру у Мадриду. Победник се бирао на основу неколико показатеља: колико је дуго спавао, да ли се лепо раскомотио, а додатни поени су ишли онима који су захркали.

Изгледа да се сан никад раније није сматрао толиким луксузом и губљењем времена као данас, што је, како тврде истраживачи, увек била погрешна премиса, а сада је још неприхватљивија.

Човек који много ради, а у слободно време гута безброј информација са Интернета без престанка проверавајући пошту и статусе на Фејсбуку, мора да нађе времена да одмори преоптерећени мозак.

Др Мајкл Брус, аутор књиге „Сан за лепоту: Изгледајте млађе, и осећајте се одлично путем бољег сна”, упозорио је недавно за „Хафингтон пост” да људи све мање дремају иако бројне  студије показују да ће човек који задрема по подне пре остати здрав него онај који нема ове навике.

„Дремање може бити најбржи начин да по подне поново покренете уморни мозак”, тврди др Брус.

Тони Шварц, аутор књиге „Начин на који функционишемо не функционише”, додаје да такмичарски настројена друштва не цене оне који дуго спавају или прилегну после ручка јер се верује да су лењи. Међутим, Шварц тврди да послеподневни сан пружа компаративну предност јер обнавља тело и дух, и чини да човек боље запажа и брже реагује на опасност. Супротно општем схватању, више ћете урадити ако направите паузу у току дана јер ћете тако бити одморни да радите чак и касно увече.

Истраживачи Универзитета Харвард су приликом једног истраживања учесницима у експерименталној групи дозволили да одспавају, док су они у контролној остали будни. Потом су обе групе радиле тест памћења. Показало се да је прва група имала далеко боље резултате.

Када пилоти на вишечасовним летовима одспавају пола сата, њихово време реаговања се скраћује за 16 одсто.

Најбоље је одспавати између 13 и 15 часова, али баш је то време када сви запослени морају да отворе „четворе очи “.

Шварц верује да фирме треба да дозволе запосленима кратку поподневну дремку. „Гугл” је међу првима дозволио радницима да прилегну и обезбедио им посебне просторије за одмор.

„Дремање се неће усталити у компанијама док менаџери не схвате да није број радних сати одговоран за резултат, већ енергија коју радници донесу”, закључује Шварц.

Он тврди да би запослени тако били два до три пута продуктивнији после дремања. Ако треба, није лоше ни изаћи на клупу у парку и тако искористити паузу за ручак.

Шварц каже да чак и ако не можете да заспите, треба да дубоко удишете кроз нос и издишете на уста и да ћете чак и тако затворених очију и дишући успети да се одморите. Он верује да ће софе и собе за одмор постати реалност радног простора. 

Уморни Њујорчани већ могу да искористе паузу у посебној соби за дремање у Емпајер стејт билдингу. Плаћају 14 долара за 20 минута сна после чега их буди слаба вибрација. Како закључују Камила Ентони и Бил Ентони, професори Универзитета Бостон, аутори књиге „Уметност дремања на послу”, запослени већ тајно куњају за радним столом.

„Дремање је природан и бесплатан начин да повећате продуктивност радника. Компаније више не могу да затварају очи пред епидемијом поспаности на послу”, закључују Камила и Бил Ентони.