Рат винарских етикета

Брисел – Винари из Македоније више не могу да извозе свој производ у земље ЕУ уколико је географско порекло на етикетама наведено као „македонско” – пошто је Грчка још 1989. заштитила придев „македонски”, извештава радио Дојче веле.

Крајем 2009. немачке власти откриле су да се у супермаркетима у тој земљи продаје „македонско” вино, после чега су затражили мишљење од Европске комисије. Комесаријат за пољопривреду у Бриселу им је потом потврдио да вино под називом „македонско” може да се увози у земље ЕУ само из Грчке, пошто је Атина заштитила то географско порекло.

Извори у Европској комисији, који су инсистирали на анонимности, потврдили су за Дојче веле да ће се та одлука у будућности оштрије примењивати. Исти извор објашњава да је један од разлога што је Македонија без већих проблема у протеклих двадесетак година извозила „македонско” вино у земље ЕУ у томе што се највероватније радило о нискоквалитетном вину, па због тога нико није ни реаговао на његово географско порекло.

Али, откад је последњих година неколико приватних македонских винарија покушало да се пробије на европско тржиште са висококвалитетним вином, Грчка је оштрије реаговала.

Македонске власти тврде да се ради о новој кампањи Атине, чији су дипломатски представници у Немачкој и Словенији тражили од надлежних органа у тим земљама да се забрани продаја вина из Македоније.

Грчка и Македонија скоро 20 година воде спор пред УН око употребе назива „Македонија”. Осим на политичком фронту, где Грчка блокира улазак Македоније у НАТО и почетак преговора са ЕУ, Атина и Скопље редовно се сукобљавају око употребе имена и на свим осталим пољима – од спортских манифестација, па све до винарских етикета.

Произвођачи вина из Македоније страхују да ће се све то катастрофално одразити на ионако мали извоз и да ће само продубити кризу у тој привредној грани. Највећи део своје производње вина Македонија извози у Немачку. Процењује се да је реч о око 33 милиона литара вина годишње. Од македонских власти сада се очекује да до 31. децембра пријаве регионе са заштићеним географским пореклом из земље.

„Уколико Македонија није на тој листи, после истека тог рока увозници из Немачке неће више моћи да декларишу увезено вино као вино са заштићеним географским пореклом. Ако дође до тога, доводи се у питање целокупни извоз вина из Македоније у Немачку и Европску унију”, каже Кочо Моцан, руководилац фирме „Технометал” из Франкфурта која се бави пласманом македонског вина на немачко тржиште.

Произвођачи вина у Македонији кажу да се налазе у безизлазном положају и не знају како да поступају у будућности. Део њих је већ почео на етикетама да ставља референцу FYRM – Бивша југословенска република Македонија – по којој је Македонија примљена у УН, али кажу да ни то није дугорочно решење.

Према регулативи ЕУ, на етикетама убудуће треба да стоји сорта грожђа или регион у Македонији где је вино произведено. Али проблем је у томе што ни у самој Македонији није заштићено ни географско нити регионално порекло вина, кажу експерти. На пример, повардарски регион из којег потиче највећи део производње, уопште није регистрован ни у земљи ни у иностранству.