Одговор Високом савету судства

Овај одговор упућујем госпођи Нати Месаровић иако нико није потписао реаговање ВСС на мој текст, али претпостављам да нико други осим председнице Високог савета судства не може да допусти да неко саопштење ВСС оде у јавност. На крају крајева, нико осим госпође Месаровић и не представља ВСС у јавности, осим када ствари стварно загусте па то мора да ради њен колега Бошко Ристић.

После свега што се десило у вези са реизбором судија било какво даље објашњење ВСС да је све учињено у складу са законом и Уставом бесмислено је, имајући у виду да је госпођа Месаровић јавно признала да су почињене грешке, додуше без улажења у конкретне детаље. Уколико она и даље мисли да је све у вези са реизбором било правно перфектно, зашто се онда извињавала на дан када је објављен извештај Европске комисије? Да ли је то било извињење само за Брисел, док и даље намерава да домаћој јавности сервира друкчија саопштења без потписа? Занимљиво је да госпођа Месаровић и даље тврди да није био у питању реизбор, већ само „општи избор” као да је у питању био обичан конкурс за посао. Такав аргумент није прихваћен нити од нашег Уставног суда нити од Европске комисије која у свом извештају користи термин реизбор („reappointment”).

Такође, Ната Месаровић врло добро зна зашто ВСС није хтео да прихвати за чланове представнике правних факултета и Адвокатске коморе. Зато што нису имали потребну политичку подобност која би гарантовала да се неће бунити против нејасних критеријума реизбора и да неће „таласати” у јавности. Сама министарка правде је 30. 12. 2009. изјавила да је ВСС користио податке тужилаштва који су добијени од БИА и то је врло лако проверити јер постоји видео снимак. Уосталом, како објаснити све податке које је госпођа Месаровић презентовала о пословима судија са стране, њиховим путовањима, дружењима са адвокатима, посетама затворима… То су класични обавештајни подаци који наравно не могу бити део неке правне одлуке зато што су непроверљиви, то јест, обичне су гласине.

Госпођа Месаровић је директно у својим наступима и интервјуима тврдила да су неизабране судије кршиле закон – да примају мито од адвоката, да држе приватни бизнис са стране, итд. Таква атмосфера је допринела да се било који аргументи стручне јавности, који говоре да је реизбор учињен нетранспарентно и суштински лоше, назову од неких политичких партија плаћеним нападима организованог криминала. Да би неко промовисао принцип одговорности у судству мора тај принцип да сам практикује и требало би једном да прекинемо дискусију о томе да ли је нешто лоше урађено и да разговарамо о томе како да се ситуација поправи.

На крају само желим да кажем да никако не спорим да је било потребно направити реизбор јер је ситуација у судству била катастрофална, али то не значи да се то може урадити било како. У питању је била историјска прилика да судство опет добије поштовање грађана али је та прилика пропуштена.