У питању су нијансе

Изнајмити стан у Београду, посебно у овом периоду када у главни град нагрне више од 30 хиљада студената, ноћна је мора за све припаднике подстанарске групе. Да ли је неко студент или родитељ, самац или са породицом, небитно је, јер иста замка чека и једне и друге. Можда је само мало лакше студентима, јер имају више слободног времена и енергије, али и начина да се бар привремено сместе као цимери код другова док на нађу нешто повољно.

А шта то може бити повољно ако се за најам пристојне гарсоњере на локацији иоле ближој центру или неком факултету месечно мора издвојити најмање 180 евра, а за једнособан или једноипособан стан од 200 до 350 евра? Превисоке цене углавном се правдају навалом студената, који се уортаче, начичкају по "гајбама", изделе кирију и пратеће трошкове, и на тај начин смање издатак родитељима за ионако скупо школовање у престоници.

Како пронаћи одговарајући стан, уштедети време и поштедети и себе и ближње разних трзавица? Први корак је обично свима исти: огласни простор дневних новина или свеже издање специјализованих огласних часописа, маркирање локација и позивање наведених бројева. Све изгледа слатко и једноставно, нема краја града да се нешто не издаје, све истакнуто, од адресе, близине разних установа и одговарајућег превоза, квадратуре, броја кревета, опремљености до, наравно, цене, која у систему елиминације игра главну улогу. Да је ово бар пола посла понадају се сви потенцијални станари, али се већ приликом првог, другог, па и десетог позива увере да су уствари опет на почетку...

На наведени број изабране некретнине, уколико тог момента није заузет, обавезно се јави неко предусретљиво створење и издекламује све расположиве информације о траженом стану. Можда вас комплетна прича обори с ногу, па на трен помислите: благо мени, какве газде, кад вам са друге стране јасно дају до знања да је у питању агенција или невладина организација, једном речју, само посредник на путу до главног станодавца.

Ако гори под ногама и ако сте наивни, пристаћете на шаблонске услове – одлазак у агенцију, потписивање уговора, чланство од две-три хиљаде динара, а заузврат ћете добити списак станова који се издају на вама интересантним локацијама. Даље вам ни сам Бог не може помоћи, јер вас очекује узалудно окретање бројева на које се нико не јавља, трчање до назначених адреса где се ништа не издаје, или сусрет са власницима или станарима који први пут чују за агенцију и издавање стана. Обострано изненађење не може ништа да промени јер вам у агенцији после узимања новца више нико ништа не гарантује, а то вам мора бити јасно оног часа кад вас саме, без пратње агента, пошаљу у лов у непознато.

Најбоље је да се истог тренутка опростите од новца који сте већ дали, али и да не наседате на исте "форе" приликом позивања следећег броја и објашњења да нису све агенције исте јер, принцип је исти, све су остало нијансе.

Ако случајно и налетите директно на неког власника, може вам се десити да вам, без имало пардона, саопшти да ће се садашњи станари иселити одређеног датума и да тек тада можете доћи да погледате стан, који може бити ваш будући смештај само под условом да баш тог дана пораните или неким случајем будете једини срећник који ће се појавити.

У противном, не преостаје вам ништа друго него да срећу опробате на други начин, стављањем сопственог огласа у неке од новина уз наду да ће га приметити неки станодавац. Добитна комбинација може бити и обилазак факултета и стајалишта градског превоза, где власници, помало стидљиво и још својеручно, остављају податке о становима које су спремни да изнајме, првенствено, наравно, студентима или самцима. Можда није лоше, а они који су пробали кажу да има ефекта, наштампати већу количину сопствених стамбених прохтева, у којима ћете навести износ који можете да платите, контакт телефон, а онда, лепљиву траку у руке и правац у обилазак београдских улица, стамбених улаза и ударних места где ће ваш оглас неком запети за око.