U pitanju su nijanse

Iznajmiti stan u Beogradu, posebno u ovom periodu kada u glavni grad nagrne više od 30 hiljada studenata, noćna je mora za sve pripadnike podstanarske grupe. Da li je neko student ili roditelj, samac ili sa porodicom, nebitno je, jer ista zamka čeka i jedne i druge. Možda je samo malo lakše studentima, jer imaju više slobodnog vremena i energije, ali i načina da se bar privremeno smeste kao cimeri kod drugova dok na nađu nešto povoljno.

A šta to može biti povoljno ako se za najam pristojne garsonjere na lokaciji iole bližoj centru ili nekom fakultetu mesečno mora izdvojiti najmanje 180 evra, a za jednosoban ili jednoiposoban stan od 200 do 350 evra? Previsoke cene uglavnom se pravdaju navalom studenata, koji se uortače, načičkaju po "gajbama", izdele kiriju i prateće troškove, i na taj način smanje izdatak roditeljima za ionako skupo školovanje u prestonici.

Kako pronaći odgovarajući stan, uštedeti vreme i poštedeti i sebe i bližnje raznih trzavica? Prvi korak je obično svima isti: oglasni prostor dnevnih novina ili sveže izdanje specijalizovanih oglasnih časopisa, markiranje lokacija i pozivanje navedenih brojeva. Sve izgleda slatko i jednostavno, nema kraja grada da se nešto ne izdaje, sve istaknuto, od adrese, blizine raznih ustanova i odgovarajućeg prevoza, kvadrature, broja kreveta, opremljenosti do, naravno, cene, koja u sistemu eliminacije igra glavnu ulogu. Da je ovo bar pola posla ponadaju se svi potencijalni stanari, ali se već prilikom prvog, drugog, pa i desetog poziva uvere da su ustvari opet na početku...

Na navedeni broj izabrane nekretnine, ukoliko tog momenta nije zauzet, obavezno se javi neko predusretljivo stvorenje i izdeklamuje sve raspoložive informacije o traženom stanu. Možda vas kompletna priča obori s nogu, pa na tren pomislite: blago meni, kakve gazde, kad vam sa druge strane jasno daju do znanja da je u pitanju agencija ili nevladina organizacija, jednom rečju, samo posrednik na putu do glavnog stanodavca.

Ako gori pod nogama i ako ste naivni, pristaćete na šablonske uslove – odlazak u agenciju, potpisivanje ugovora, članstvo od dve-tri hiljade dinara, a zauzvrat ćete dobiti spisak stanova koji se izdaju na vama interesantnim lokacijama. Dalje vam ni sam Bog ne može pomoći, jer vas očekuje uzaludno okretanje brojeva na koje se niko ne javlja, trčanje do naznačenih adresa gde se ništa ne izdaje, ili susret sa vlasnicima ili stanarima koji prvi put čuju za agenciju i izdavanje stana. Obostrano iznenađenje ne može ništa da promeni jer vam u agenciji posle uzimanja novca više niko ništa ne garantuje, a to vam mora biti jasno onog časa kad vas same, bez pratnje agenta, pošalju u lov u nepoznato.

Najbolje je da se istog trenutka oprostite od novca koji ste već dali, ali i da ne nasedate na iste "fore" prilikom pozivanja sledećeg broja i objašnjenja da nisu sve agencije iste jer, princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Ako slučajno i naletite direktno na nekog vlasnika, može vam se desiti da vam, bez imalo pardona, saopšti da će se sadašnji stanari iseliti određenog datuma i da tek tada možete doći da pogledate stan, koji može biti vaš budući smeštaj samo pod uslovom da baš tog dana poranite ili nekim slučajem budete jedini srećnik koji će se pojaviti.

U protivnom, ne preostaje vam ništa drugo nego da sreću oprobate na drugi način, stavljanjem sopstvenog oglasa u neke od novina uz nadu da će ga primetiti neki stanodavac. Dobitna kombinacija može biti i obilazak fakulteta i stajališta gradskog prevoza, gde vlasnici, pomalo stidljivo i još svojeručno, ostavljaju podatke o stanovima koje su spremni da iznajme, prvenstveno, naravno, studentima ili samcima. Možda nije loše, a oni koji su probali kažu da ima efekta, naštampati veću količinu sopstvenih stambenih prohteva, u kojima ćete navesti iznos koji možete da platite, kontakt telefon, a onda, lepljivu traku u ruke i pravac u obilazak beogradskih ulica, stambenih ulaza i udarnih mesta gde će vaš oglas nekom zapeti za oko.