Лулине муке са поклонима

Председник Бразила Луис Ињасио Лула да Силва првог јануара   предаје вођство најпросперитетније латиноамеричке земље својој наследници Дилми Русеф. Али то неће моћи да уради док претходно не испразни председничку резиденцију. За личне ствари је лако, али мораће да изнесе све поклоне које је у току свог мандата добио. Укупно их је 760.440, како је израчунала бразилска штампа: неки су непроцењиве вредности, краљевски, има и дарова обичних људи, сиротиње која је хтела да обрадује најпопуларнијег председника у историји Бразила.

По једном закону из 1991. који је још увек на снази, а донет је у време бившег председника републике Фернанда Колора, „све оно што председник добије на поклон у својству шефа државе мора да понесе са собом кад одлази са те функције. Дарове може да завешта својим законитим наследницима, а у случају продаје предност куповине над неким од њих има држава”.

Читава екипа пакера сада ради у председничкој палати у Бразилији увијајући поклоне тако да се при транспорту не разбију. А који је то посао може се закључити и на први поглед. Међу даровима је 80.000 уметничких слика, ту је златни мач опточен рубинима, смарагдима и дијамантима, поклон саудијског краља, две кутлаче које је ових дана добио од непознатих дародаваца...

Многе ствари су историјске у животу овог некадашњег радника из сиромашне средине са неколико разреда основне школе. Он је председник који је добио највише дарова откад држава постоји и откад се они броје. Осим кабастих поклона, Лули припада и 642.977 докумената, писама, филмова, фотографија, порука…

Са својом супругом Марисом, последње дане на послу шефа државе проводи забринут шта да ради са тим драгим стварима и где да их смести. Транспорт, класификација, распакивање и нови смештај овог терета иде на рачун његове породице. А све то неупоредиво више кошта него што Лула са својом скромном платом бившег председника може себи да приушти. Биће му потребна помоћ пријатеља, а можда и мецене.

Сада, док је још на функцији, његови помоћници израчунали су да ће једанаест великих камиона бити потребно да се натовари, како би се све ово изнело из председничке резиденције. Али где их запутити?

Приватна Лулина кућица налази се у малом месту Сан Бернардо до Кампо, у унутрашњости државе Сао Пауло, а управо је пре неки дан била опљачкана. Лопови су из ње изнели све што су нашли: накит, телефоне, сатове…

Чиме ће се бавити Лула кад сиђе са функције, још увек је мистерија којом се забављају и светски и домаћи медији. Помињане су најразличитије и највише функције: председник Светске банке у Вашингтону, генерални секретар УН или неко место у Бразилу које не би било „про форме” саветодавно. Сви знају да он сигурно неће у пензију, нити ће пристати на неку удобну мирну фотељу. То, просто, није у његовом карактеру.

За сада је сигурно да ће се преселити у Сао Пауло, финансијску и економску престоницу Бразила. Можда ће основати фондацију за помоћ неразвијеним земљама, за шта је већ почео да тражи међународну економску помоћ. Аеродром мора да му буде близу места живљења.

Дилми Русеф дао је до знања да се неће мешати у њен посао и да неће бити „председник из сенке”, иако ју је он промовисао за своју наследницу. Захваљујући његовој подршци, она је, како се слажу аналитичари, и добила гласове бразилског народа.

Али шта ће са овим слатким али тешким теретом, на то нико нема одговор. Није по бонтону да се лични поклони распродају, нити да се држава терети обавезом да их купи. Да је у Америци, већ би се од свега тога направио музеј о трошку пореских обвезника. Али Лула никад није био склон стереотипним решењима.

Муке су велике. Али ваљда има решења. Када је умео да са таквом вештином води земљу у економски бољитак, ваљда ће знати како себи да олакша бреме овог непокретног драгог иметка.

А Дилма – она већ сада треба да почне да се пази од добронамерних дародаваца.

Зорана Шуваковић