Држава одустаје од градње јефтиних станова

Изградња стамбеног комплекса на месту бивше касарне „4. јул”  у Београду (о чему је „Политика” писала претходних дана у неколико наставака) био је изузетак, као помоћ грађевинарству у време кризе. Не мислимо да држава треба да буде инвеститор и да гради станове. Али појавио се проблем у стварном животу и требало га је решити и законом уредити (Закон о подстицању грађевинске индустрије у условима економске кризе). Ово је јуче рекла Александра Дамњановић-Петровић, помоћница министра животне средине и просторног планирања, на представљењу измена и допуна Закона о планирању и изградњи.

Ипак у текст закона унето је да министарство издаје дозволе, у случајевима када је инвеститор Влада Србије, за изградњу амбасада и конзуларних представништава.

Осим тога, предвиђено је да свака грађевинска дозвола убудуће има рок трајања, па ће инвеститори имати пет година да од њеног добијања изграде објекте и прибаве употребне дозволе. У противном, држава предвиђа процедуру за одузимање објекта у изградњи.

На захтев инвеститора грађевинска дозвола може бити обновљена на додатни рок од две године, али то ће бити могуће само ако инвеститор достави доказ да степен завршености објекта превазилази 80 одсто (или ако се у поступку утврди да је здање под кровом, има спољну столарију и да су постављене унутрашње инсталације, које омогућавају прикључење на инфраструктуру).

– Више од трећине чланова закона је промењено. Углавном је реч о козметичким променама. Унели смо неке ствари које су нам промакле у основном закону, као и сугестије локалних самоуправа. Нешто што је нама деловало логично у пракси се показивало као проблем, па смо морали да дајемо мишљења и тумачења одређених одредаба. Али суштина закона је остала иста – објаснила је помоћница министра.

Будући да је Србија на 176. месту по брзини издавања дозвола, од 183 земље, колико их је анализирано у најновијој студији „Дуинг бизнис” Светске банке, највећи број новина односи се на брзину издавања дозвола. То подразумева ефикасније решавање имовинских односа, бржу израду планских докумената и ограничено време за давање сагласности јавних предузећа и издавање дозвола.

Изменама и допунама закона проширена је листа оних који могу да конвертују право коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде, рекла је Александра Дамњановић-Петровић.

То се пре свега односи на грађане, који су носиоци права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту. Они су, како је објаснила, били власници пољопривредног земљишта, па су променом његове намене у грађевинско добили статус корисника. Стари власници на неизграђеном грађевинском земљишту конверзију ће обавити без накнаде.

М. Авакумовић