Влада преживела гласање о буџету

Од нашег сталног дописника

Загреб – Иако привреда у Хрватској бележи негативне трендове, што међу грађанима појачава незадовољство, влада Јадранке Косор успела је јуче да у Сабору прогура буџет за идућу годину с мањком од око две милијарде евра (тачно 14,9 милијарди куна), што износи 4,3 одсто БДП-а.

За предложени буџет гласало је 83 заступника (за пролаз је требало 77), против је било шест (тројица из Главашевог ХДССБ-а, и по један „праваш”, лабуриста и заступник Хрватских социјалдемократа). Заступници опозиционих странака СДП, ХНС, ИДС и ХСУ напустили су заседање уочи гласања, а иначе се оштро супротстављају понуђеном буџету и уопште сматрају актуелну коалициону владу неспособном да Хрватску извуче из већег економског глиба.

Ово изгласавање „крњег” буџета (предвиђен је прилив од 14,6 милијарди евра, а расходи у износу од 16,6 милијарди евра) није значајно само због својих економских импликација, већ ништа мање и политичких, јер је истовремено означило владин „прелазак Рубикона”, односно одбијање покушаја опозиције да је обори пре редовних парламентарних избора. То, другим речима, даје влади с ХДЗ-ом на челу прилику да истраје још годину дана до избора, јер овако озбиљне теме за проверу њеног кредибилитета у том преосталом периоду вероватно неће бити.

Било како било, економска криза и даље плаши грађане Хрватске, а предстоје и нови тешки потреси попут решавања проблема бродоградилишта од којих живе хиљаде породица у Далмацији и Приморју. ЕУ, наиме, захтева од владе да престане да их финансијски помаже, што их је до сада држало да потпуно не потону у већ огромним дуговима.

Агонија бродоградилишта изазива све чешће протесте и демонстрације запослених, којима је јасно да уколико се затворе за њих и њихову децу практично више нема перспективе за неки нормални живот. Тако управо ових дана радници „Бродосплита” протестују и поручују влади и премијерки да ће „дићи Сплит на ноге” уколико држава не реши проблем великог бродоградилишта у том граду.

Док све већи број домаћих економиста изражава сумњу у „забетонирани” курс националне валуте куне и тражи да и Хрватска крене у преговоре с ММФ-ом ради финансијске помоћи, они који воде државне финансије то енергично одбијају и тврде да Хрватска и даље у том погледу може сама.

Недавно је на ту тему стигло озбиљно упозорење из Европе, од председника Европске централне банке Жан-Клода Тришеа. У разговору с хрватским гувернером народне банке Жељком Рохатинским послао је поруку премијерки Косор: „Уз овакав раст јединичних трошкова рада и фискалног дефицита, у комбинацији са стабилним течајем националне валуте – Хрватска иде према катастрофи!”

Гувернер Рохатински, који је пре неколико година добио ласкаву титулу најуспешнијег директора неке националне централне банке у свету, на то је приметио: „Катастрофа је можда преснажна реч, али смер кретања је јасан. Не могу се повећати јединични трошкови рада, не могу се повећавати порези, не може се повећавати дефицит јер се тиме отварају маказе између растућих трошкова и стабилног течаја. Можемо издржати годину дана!”

Таман толико да влада дочека парламентарне изборе. Како се у Хрватској гледа на могућност преговора с ММФ-ом показала је и сама премијерка Косор: није примила делегацију ММФ-а док је боравила у Загребу у оквиру редовних консултација с финансијским стручњацима.

Док се економисти и политичари који се баве финансијама натежу око модела који би највише користио Хрватској да изађе из све незавидније привредне ситуације, скоро свакодневно се отварају нове афере с мирисом новца и корупције. Хапшења функционера и њихових помагача се умножавају, што само указује да је ова друштвена пошаст пустила дубоке корене и да ју је као неки отпорни коров све теже одстранити.

Већина тих афера има путеве који воде ка бившем премијеру Иви Санадеру, који се недавно изненада вратио у политику баш као што је пре годину и по дана изненада напустио све државне и политичке функције. Реактивирао је свој мандат у Сабору и за сада – осим што оштро критикује владу с Јадранком Косор на челу (коју је лично довео на ту функцију) – не предузима неке конкретне кораке против ње. Чак је јуче гласао и за спорни буџет за 2011. годину, па се – у стилу теорија завере – шире сумње да је постигао договор да буде заобиђен у актуелним истрагама, па ће и он зажмурити на неке ствари које зна о носиоцима данашње власти.

Међу ухапшенима, од којих су неки били и Санадерови блиски сарадници на високим функцијама, од јуче је и директор државног Фонда за заштиту околине и енергетску ефикасност Винко Младинео, који се сумњичи да је такође учествовао у „исисавању” новца од јавних и других предузећа за потребе ХДЗ-а и његових челника преко приватне фирме „Фини медија”. Њена власница Невенка Јурак, као и шеф царине и вишегодишњи благајник (главни логистичар ХДЗ-а) Младен Баришић исти дан су пуштени из притвора да се бране са слободе, па се закључује да су вероватно Ускоку предочили оно што је истражитеље занимало о овој великој корупционашкој афери.

Према досадашњим проценама, преко „Фини медија” је на незаконит начин извучено и утрошен, не зна се где, преко 80 милиона куна (близу 11 милиона евра), од чега је добар део завршио у приватним џеповима.

Недуго пре Младинеа ухапшена су и тројица руководилаца из јавног предузећа Хрватске цесте, под сумњом да су на исти начин преко „Фими медија” оштетили то предузеће за 26 милиона куна (3,5 милиона евра).

Све политичке странке у Хрватској, иначе, у пуном су замаху припрема за парламентарне изборе, па су тако опозициони СДП, ХНС, ИДС и ХСУ јуче у Каству код Ријеке потписали декларацију под називом „Савез за промене”, којом практично установљују коалицију која ће заједно изаћи на изборе и надају се, наравно, да ће на њима преузети власт.

Радоје Арсенић