Неће се вратити висока инфлација

За Србију је врло важно да успешно оконча шесту ревизију аранжмана са Међународним монетарним фондом, јер су и очување економске стабилности, поверење страних инвеститора, смањење минуса у државној каси, али и ограничење инфлације – услови за опоравак привреде. Овако Питер Санфеј, главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), усред телефонских преговора на релацији Београд–Вашингтон види наставак сарадње српске владе и ММФ-а. О прекиду аранжмана са овом институцијом не размишља чак ни хипотетички. Уверен је да политичари знају колико је аранжман важан за економску стабилност земље.

– Мислим да је српска влада, када је криза кренула, одлично препознала да јој је помоћ ове међународне институције потребна. То је допринело очувању економске стабилности у рецесији. Јер, ММФ има много искуства у савладавању разних економских проблема – објашњава Санфеј.

Из ЕБРД-овог извештаја о напретку транзиционих земаља, који ће данас представити у Народној банци Србије, Питер Санфеј је закључио да нашу земљу очекује боље време.

– Иза нас су две веома тешке године, убеђен сам да ће следећа бити боља. Прошле године Србија је, по нашим проценама, забележила пад економије од око три одсто, што је мање него у неким земљама региона. Али, то је ипак имало ефекта на смањење прихода у државној каси. Ове године очекујемо скромни опоравак привреде од 1,6 одсто, док би следеће године економски раст требало да се приближи бројци од три процента – изнео је Санфеј процене ЕБРД-а из извештаја о напретку транзиционих земаља.

Због тога и верује да Србија неће имати проблем да минус у државној каси догодине смањи на четири одсто бруто домаћег производа, што је један од услова ММФ-а. Наш саговорник истиче да кад је економски раст већи и буџетски приходи су издашнији.

– Влада се у преговорима са ММФ-ом обавезала да ће спровести реформу јавног сектора и да ће смањити јавну потрошњу, што је политички била врло болна одлука. Верујем да су искрени у намери да смање буџетски дефицит – казао је Санфеј и подсетио да је то и једно од фискалних правила које је унето у Закон о буџетском систему.

По слову тог закона, Србија се обавезала да ће догодине повећати удео јавних инвестиција у буџету. Међутим, наша земља сваке године на капиталне пројекте потроши мање новца него што је планирала.

– То је проблем у многим земљама, не само у Србији. По природи, велике капиталне инвестиције су компликоване. Оне подразумевају утрошак и времена и енергије. Али је чињеница да су врло важне у овом тренутку јер држава тако подстиче економски опоравак. И ММФ на томе инсистира јер се мења буџетска структура, односно смањује се потрошња у корист инвестиција – каже наш саговорник.

Додаје и да је оптимиста и да верује да ће у наредном периоду страни инвеститори, које је криза у претходном периоду обесхрабрила, сада у знатнијој мери почети да долазе у Србију.

– Са економским опоравком вратиће се и страни улагачи. Можда не у процесу приватизације, јер је тај посао овде скоро завршен. Србија сада има потенцијала за гринфилд инвестиције – уверен је Санфеј.

А питање о повећању броја запослених за њега је у ствари питање о брзини економског опоравка. Јер запошљавање увек хвата корак са изласком из кризе. То значи да кад приватни сектор почне озбиљније и брже да се опоравља од последица рецесије, онда ће послодавци почети и да запошљавају нове људе.

Иначе, у ЕБРД-овом извештају о напретку наводи се и то да ће инфлација у току ове године остати у оквиру горње границе коју је поставила Народна банка Србије а која износи осам одсто. Санфеј објашњава зашто је ЕБРД заправо у извештају био оптимистичнији од гувернера. Разлог је врло једноставан, експерти ове институције документ су писали крајем септембра када ни гувернер, ни ММФ нису могли да предвиде да ће се инфлација отети контроли.

– Наравно да није идеално кад инфлација пробије планиране оквире, али не треба заборавити да је централна банка у претходним годинама водила одговорну монетарну политику и да је испуњавала свој основни циљ, а то је стабилност цена. Верујем да ће се догодине раст цена вратити у пројектоване оквире од 4,5 плус, минус 1,5 одсто. Треба рећи и то да нико не очекује да ће се у Србији вратити високе стопе инфлације – закључује наш саговорник.

A. Николић