"Разводи" од лоших газда

У завршници приватизације предузећа с преовлађујућим друштвеним капиталом, која мора да се заокружи до краја ове године, повећан је број лоших газда. Истина, не у великом проценту. Од 2001. године, када је по новим прописима приватизација интензивирана, купопродајни уговори су раскинути у 252 случаја што је око 15 одсто свих предузећа чије су продаје биле у надлежности Агенције за приватизацију. Лане се, поређења ради, у ово доба њихов број мерио са десетак одсто.

У Агенцији кажу да ти подаци нису ни за хвалу ни за покуду, као и да још увек нису забрињавајући мерено према искуствима других земаља у транзицији код којих је просечно чак петина продаја била проблематична.

– Број раскинутих уговора због неплаћања доспелих рата купопродајне цене је повећан и таквих је до сада 87 случајева – каже Горан Обрадовић, директор Центра за контролу у Агенцији за приватизацију. – Физичка лица имају законско право на отплату купопродајне цене на шест година. А пракса је показала да су трећа, четврта и пета рата једноставно ризичне за плаћање. Разлози за то су многоструки, почев од општег привредног оквира па до тога да предузеће није остварило очекивану добит, а купци су се надали да ће из профита успети да га исплате.

Неодржавање континуитета пословања и непоштовање радно-правних прописа такође је у великом броју случајева, чак 96, био разлог за раскидање уговора. Неизвршавање инвестиционе обавезе, где има и случајева лажног приказивања извршених обавеза, проузроковало је раскидање 35 купопродајних уговора, а недостављање банкарске гаранције за обавезу улагања у 29 случајева. Најмање уговора, укупно пет, раскинуто је због продаје имовине предузећа и због конституисања хипотеке супротно уговорним обавезама. Често се дешава да се стекне и више разлога за раскид уговора, попут неплаћања доспелих рата, неизвршавања инвестиционих обавеза и недостављања банкарске гаранције.

По Обрадовићевој оцени, преовлађујући разлог због којег се код 252 предузећа раскида купопродајни уговор није лоша намера купца, мада има и примера "исисавања" капитала фирми, већ прецењивање могућности и несналажење. Нови власници суочавају се са много обавеза: плаћање купопродајне цене, дугови, инвестиције, обавезе према запосленима.

Нови власници, иначе, све учесталије траже продужење плаћања доспелих рата.

– Ми не толеришемо неиспуњавање обавеза, нити фаворизујемо купце. Међутим, у сваком том примеру сагледавамо стање у коме се предузеће сада налази и у коме је било пре приватизације, као и какве су му перспективе у случају раскида уговора. Дешава се да пролонгирамо извршење неке од уговорних обавеза уколико проценимо да ће предузеће у случају раскида уговора завршити у стечају, јер на поступак реорганизовања могу да рачунају само значајнија предузећа – објашњава Обрадовић.

Ова предузећа у највећем броју случајева сада су у надлежности Акцијског фонда, који треба да их ревитализује и припреми за нову продају. Акцијски фонд именује привременог заступника капитала, њихов капитал продаје се на берзи, а новог власника могу да добију и кроз понуду за преузимање и изузетно методом тендера, који спроводи Агенција.

Подаци показују да су неуспешније биле продаје на аукцијама од оних тендерских. Тачније, само у седам случајева тендерске продаје, од којих су три иначе свима врло добро познате јер се ради о "Путнику", "Жупи" и "Митровачкој индустрији вентила", раскинути су купопродајни уговори. "Разводи" нових газда и предузећа открили су и да су се странци показали као бољи купци. На тендерима се за купца траже посебни услови, лакше је проверити њихов бонитет, а на аукцијама добија онај ко понуди више и тек се накнадно, приликом контроле да ли испуњава обавезе, може сазнати више о њему, каже Обрадовић.

Иначе, онима који су предузећа, народски речено, упропастили не пружа се шанса да купе још неко предузеће, а немају право ни на повраћај купопродајне цене. Отуда се, вероватно, и сами власници труде да уговор испуне.

Иначе, Агенција за приватизацију није такозвано активно легитимисана странка, која би покренула поступак ради накнаде штете настале  неиспуњавањем уговорених обавеза и лошим пословањем субјекта приватизације. То је субјект приватизације, запослени и мањински акционари или Јавно правобранилаштво уколико је повређен неки јавни интерес. Према сазнањима Агенције, такав поступак готово нигде није покренут, јер је претходно потребно извршити детаљну анализу и за то ваља платити стручњаке, а то, по правилу, наведена лица, правна или физичка, нису у могућности.

Нови власници који из било ког разлога не испуњавају обавезе, као и купци који су уредни у извршавању обавеза, могу уз сагласност Агенције да уступе уговор другом купцу који је обавезан да исплати преостали део цене и да настави са извршавањем и других, преосталих, обавеза. Ово је предвиђено изменама Закона о приватизацији из 2005. године и од тада је уступљено 50 уговора. Најпознатији случајеви су Панчевачка и Пиротска млекара, које су сада у власништву словеначке фирме "Солвента", а првобитно их је купио Горан Љубичић. Он се показао као лош газда и у случајевима Нишке и Крагујевачке млекаре, али нови власник за њих није нађен, већ је привремени заступник њиховог капитала Акцијски фонд који их спрема за нову продају.