"Razvodi" od loših gazda

U završnici privatizacije preduzeća s preovlađujućim društvenim kapitalom, koja mora da se zaokruži do kraja ove godine, povećan je broj loših gazda. Istina, ne u velikom procentu. Od 2001. godine, kada je po novim propisima privatizacija intenzivirana, kupoprodajni ugovori su raskinuti u 252 slučaja što je oko 15 odsto svih preduzeća čije su prodaje bile u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Lane se, poređenja radi, u ovo doba njihov broj merio sa desetak odsto.

U Agenciji kažu da ti podaci nisu ni za hvalu ni za pokudu, kao i da još uvek nisu zabrinjavajući mereno prema iskustvima drugih zemalja u tranziciji kod kojih je prosečno čak petina prodaja bila problematična.

– Broj raskinutih ugovora zbog neplaćanja dospelih rata kupoprodajne cene je povećan i takvih je do sada 87 slučajeva – kaže Goran Obradović, direktor Centra za kontrolu u Agenciji za privatizaciju. – Fizička lica imaju zakonsko pravo na otplatu kupoprodajne cene na šest godina. A praksa je pokazala da su treća, četvrta i peta rata jednostavno rizične za plaćanje. Razlozi za to su mnogostruki, počev od opšteg privrednog okvira pa do toga da preduzeće nije ostvarilo očekivanu dobit, a kupci su se nadali da će iz profita uspeti da ga isplate.

Neodržavanje kontinuiteta poslovanja i nepoštovanje radno-pravnih propisa takođe je u velikom broju slučajeva, čak 96, bio razlog za raskidanje ugovora. Neizvršavanje investicione obaveze, gde ima i slučajeva lažnog prikazivanja izvršenih obaveza, prouzrokovalo je raskidanje 35 kupoprodajnih ugovora, a nedostavljanje bankarske garancije za obavezu ulaganja u 29 slučajeva. Najmanje ugovora, ukupno pet, raskinuto je zbog prodaje imovine preduzeća i zbog konstituisanja hipoteke suprotno ugovornim obavezama. Često se dešava da se stekne i više razloga za raskid ugovora, poput neplaćanja dospelih rata, neizvršavanja investicionih obaveza i nedostavljanja bankarske garancije.

Po Obradovićevoj oceni, preovlađujući razlog zbog kojeg se kod 252 preduzeća raskida kupoprodajni ugovor nije loša namera kupca, mada ima i primera "isisavanja" kapitala firmi, već precenjivanje mogućnosti i nesnalaženje. Novi vlasnici suočavaju se sa mnogo obaveza: plaćanje kupoprodajne cene, dugovi, investicije, obaveze prema zaposlenima.

Novi vlasnici, inače, sve učestalije traže produženje plaćanja dospelih rata.

– Mi ne tolerišemo neispunjavanje obaveza, niti favorizujemo kupce. Međutim, u svakom tom primeru sagledavamo stanje u kome se preduzeće sada nalazi i u kome je bilo pre privatizacije, kao i kakve su mu perspektive u slučaju raskida ugovora. Dešava se da prolongiramo izvršenje neke od ugovornih obaveza ukoliko procenimo da će preduzeće u slučaju raskida ugovora završiti u stečaju, jer na postupak reorganizovanja mogu da računaju samo značajnija preduzeća – objašnjava Obradović.

Ova preduzeća u najvećem broju slučajeva sada su u nadležnosti Akcijskog fonda, koji treba da ih revitalizuje i pripremi za novu prodaju. Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika kapitala, njihov kapital prodaje se na berzi, a novog vlasnika mogu da dobiju i kroz ponudu za preuzimanje i izuzetno metodom tendera, koji sprovodi Agencija.

Podaci pokazuju da su neuspešnije bile prodaje na aukcijama od onih tenderskih. Tačnije, samo u sedam slučajeva tenderske prodaje, od kojih su tri inače svima vrlo dobro poznate jer se radi o "Putniku", "Župi" i "Mitrovačkoj industriji ventila", raskinuti su kupoprodajni ugovori. "Razvodi" novih gazda i preduzeća otkrili su i da su se stranci pokazali kao bolji kupci. Na tenderima se za kupca traže posebni uslovi, lakše je proveriti njihov bonitet, a na aukcijama dobija onaj ko ponudi više i tek se naknadno, prilikom kontrole da li ispunjava obaveze, može saznati više o njemu, kaže Obradović.

Inače, onima koji su preduzeća, narodski rečeno, upropastili ne pruža se šansa da kupe još neko preduzeće, a nemaju pravo ni na povraćaj kupoprodajne cene. Otuda se, verovatno, i sami vlasnici trude da ugovor ispune.

Inače, Agencija za privatizaciju nije takozvano aktivno legitimisana stranka, koja bi pokrenula postupak radi naknade štete nastale  neispunjavanjem ugovorenih obaveza i lošim poslovanjem subjekta privatizacije. To je subjekt privatizacije, zaposleni i manjinski akcionari ili Javno pravobranilaštvo ukoliko je povređen neki javni interes. Prema saznanjima Agencije, takav postupak gotovo nigde nije pokrenut, jer je prethodno potrebno izvršiti detaljnu analizu i za to valja platiti stručnjake, a to, po pravilu, navedena lica, pravna ili fizička, nisu u mogućnosti.

Novi vlasnici koji iz bilo kog razloga ne ispunjavaju obaveze, kao i kupci koji su uredni u izvršavanju obaveza, mogu uz saglasnost Agencije da ustupe ugovor drugom kupcu koji je obavezan da isplati preostali deo cene i da nastavi sa izvršavanjem i drugih, preostalih, obaveza. Ovo je predviđeno izmenama Zakona o privatizaciji iz 2005. godine i od tada je ustupljeno 50 ugovora. Najpoznatiji slučajevi su Pančevačka i Pirotska mlekara, koje su sada u vlasništvu slovenačke firme "Solventa", a prvobitno ih je kupio Goran Ljubičić. On se pokazao kao loš gazda i u slučajevima Niške i Kragujevačke mlekare, ali novi vlasnik za njih nije nađen, već je privremeni zastupnik njihovog kapitala Akcijski fond koji ih sprema za novu prodaju.