МИЛАН ЈОКСОВИЋ

Доношењем Закона о приватизацији и оснивањем Агенције за приватизацију успостављени су темељи приватизације друштвеног и државног капитала у Републици Србији. Законом су предвиђена два основна метода продаје друштвеног капитала – метод јавног тендера и метод јавне аукције. Генерално, тендери се спроводе у "великим" привредним друштвима, са већим броје запослених, а којим се очекује реализација и веће продајне цене. Аукције су резервисане за "мања" привредна друштва, најчешће локалног значаја.

У оба случаја, део друштвеног капитала се продаје купцу који понуди највишу цену, а један део се преноси запосленима (и бившим запосленима), без надокнаде. Продајом која се врши путем тендера запосленима се преноси 15 одсто друштвеног капитала, док се код метода аукције запосленима преноси 30 одсто друштвеног капитала.

Ако се ова законска разлика може слободно тумачити, тиме да се у привредним друштвима, приватизованим методом тендера добијају акције "већих" привредних друштва, па се самим тим и очекује да њихове акције и више вреде, поставља се питање шта је са запосленима у друштвима која се не приватизују, на неки од наведених начина. Ово се дакле односи на она привредна друштва код којих је покренут поступак реструктурисања или је уведен стечај. У првом случају, поступак реструктурисања се уводи у друштвима за која се процени да се не могу продати путем тендера или аукције, јер у истима постоји низ нерешивих проблема (нпр. велика презадуженост, нерешени односи међу члановима великих система и сл.). Поступак би требало да  се спроводи у правцу решавања тих проблема, а тек после евентуалне, успешне реализације, приступило се би продаји тендером или аукцијом.

Међутим, запосленима и бившим запосленима у тим случајевима се не преноси део друштвеног капитала и они не постају власници друштва, у којем су најчешће радили цео радни век. Што се тиче стечаја и ту је прича добро позната. Због презадужености неког друштва, отвара се поступак стечаја и о даљој судбини друштва одлучују повериоци. И овом случају запослени не добијају акције тог друштва и тако не постају власници друштва у којем су радили. Не треба посебно истицати да радници у поступку стечаја губе посао без права која би им иначе припадала по Закону раду, за случајеве губитка посла као технолошког вишка. Нису ретке ситуације где се и у поступку реструктурисања такође смањује број запослених.

Укратко, запослени у неким привредним друштвима добијају акције и задржавају своје радно место, док у наведеним случајевима не добијају скоро ништа. О добро познатом проблему намерног и диригованог вођења привредних друштава у поступак стечаја, ради избегавања законских обавеза и куповине привредних друштава далеко испод тржишне цене, не треба ни писати. То је сигурно већ тема за правосудне органе.

 Поставља се питање на који начин ће и да ли ће ова "неправда" бити исправљена? Такође се поставља питање, шта је са запосленима у јавном сектору, тј. да ли ће и они имати право да добију "део колача" након приватизације јавних предузећа? Према објашњењима правних теоретичара који се баве тематиком приватизације, најаве су, да ће акције ипак бити подељене запосленима у јавним предузећима, чак и грађанима. Да ли ће до овога стварно и  доћи и на који начин ће се акције делити, за сада се сигурношћу не зна. Како сада ствари стоје, постоји оправдана бојазан да права радника неће бити једнако третирана у поступку приватизације и да ће неки бити "једнакији".

Јасно је да поступак приватизације и транзиције уопште није и не може бити безболан, као и да сви радници на једнак и праведан начин не могу остварити своја права. Но, ипак је потребно је да се наведене разлике и постојећи већ очигледни пропусти у поступку приватизације хитно отклоне  или бар да се у наредном периоду пронађе начин да се исте сведу на прихватљиву меру. У супротном, поред већ постојећих подела у друштву, имаћемо и поделу међу самим запосленима, на оне које су потпуно (били) обесправљени и оне који су «добили добар део колача» у поступку приватизације. Држава не сме више да дозволи даље поделе у друштву, бар не у сфери, где оне нису нужне.