Никако да научимо лекцију…

Да ли је Европа далеко од нас или ми од ње? Фигурирајуће питање на које никако да добијемо одовор. Јасно је да је Партизан у свом новом покушају у најјачем и најатрктивнијем европском клупском такмичењу поново остао кратких рукава, с тим што је пре седам лета играјући са највећим тимовима освојио три бода. Како тренутно ствари стоје, пред одлазак у Лондон, 8. децембра, лако се могу обистиити црне слутње перспективног тренера Станојевића: да Партизан овогодишње учешће у заврши без освојеног бода. И да се тако нешто догоди неће бити велика штета с обзиром да је наш првак одавно изгубио сваку наду да презими у Европи.

Када је побеђен Андерлехт настала је еуфорија, слична оној из Њукасла. Тренер и играчи су подизани у небеса. Сам пласман у Лигу шампиона доносио је пуно новца и онако сиромашном српском фудбалу, нову будућност многим играчима, којима је свакако порасла цена на европској фудбалској пијаци. Партизан је још једном потврдио европску орјентацију. Брже боље ангажовани су искусни играчи Илијев, голман Стојковић као и Камара. Са тим појачањима веровало се да „црно-бели” могу да се упусте у озбиљну борбу са Арсеналом, Брагом и Шахтјором, без обзира што су те екипе потрошиле десет и више пута новаца за појачања од клуба из Хумске. Међутим, ни то није било довољно…

Зашто Партизан не може да победи у Лиги шампиона? Никако да научи како се игра у Европи, који су то стандарди којима би требало да се руководи у наредном периоду. Ствар је јасна: господо из Хумске, одрешите кесу за појачања и глава вас више неће болети.

Не може се у пробрано друштво са пар стотина хиљада евра за појачања. Шахтјор потроши за једну сезону на десетине милиона евра, па је питање да ли ће бити резултата. Нереално је било очекивати да ће Партизан бити „најмање други” у групи, како је у стању еуфорије рекао његов председник Драган Ђурић. Сви смо желели такав епилог, али, то није реалност. Реалност је нешто сасвим друго.

Александар Станојевић је учинио што се учинити може са расположивим потенцијалом. Више од овога заиста није могао. Додуше, било је и ситних грешака, али, све је занемарљиво. Партизан се ни у једној утакмици није обрукао. Наш тим може много боље, као што је рекао румунски селектор Разван Луческу.

С обзиром на нове апетите које стално слушамо из Хумске, на жељу да се и следеће године буде у Лиги шампиона, свакако треба очекивати „врућу зиму”. Да ли ће стићи права појачања. У тефтеру тренера Станојевића су већ нека имена, углавном са јужноамеричког континента. Наравно и листа фудбалера који ће напустити Хумску није мала, први на листи је Бразилац Клео, а близу одласка су и Петровић, Јовановић, Мореира. Председник Ђурић је пре месец дана казао да се неће жалити новац на нова појачања. Видећемо, шта ће од обећања бити. Путуј Европо, супер смо се дружили…

Драган Тодоровић

-------------------------------------------

Станојевић: Још смо далеко...

Прво је искусни стручњак Румун Мирча Луческу, по многима један од најзаслужнијих људи што је Шахтјор данас значајан чинилац у европском клупском фудбалу, сео пред новинаре и смиреним тоном говорио о утакмици и на себи својствен начин анализирао меч из свог угла, из угла врхунског стручњака:

– Партизан је у првом полувремену до момента док је имао снаге био веома неугодан и жилав противник. Оног часа када су физички пали ми смо онда створили и формирали нашу игру и снагом воље заслужено освојили сва три бода. Тачно је да смо у првом полувремену имали страшан притисак од домаћина али када смо осетили његов умор кренули смо још силовитије и још боље и сматрам да смо заслужено победили – рекао је Луческу.

С друге стране млади Партизанов стручњак, који није крио незадовољство, пре свега резултатом, рекао је:

– Била је очигледна разлика у класи. Мој тим се добро држао 50 минута а након тога смо пали. Ипак, ове утакмице у Лиги шампиона су једно велико искуство за све нас, Шахтјор је заслужено победио а ми смо још увек далеко – одговорио је Станојевић.

Д. Т.

------------------------------------------------------

Боја: Не разумем Станојевића

„Не желим да се мешам у тренеров посао, али, како да победимо код куће, пред нашим навијачима, који су заиста јединствени у свету, јер пружају невероватну подршку са трибина, са само једним нападачем”, с правом с пита Камерунац Пјер Боја.

Када се недавно из Француске поново вратио у Партизан најављиван је као велико појачање. У првим утакмицама је био сјајан, постизао је голове и опет постао љубимац навијача. Али, од гостовања БСК – у на Карабурми као да му се изгубио сваки траг. Обично је седео на клупи, иако, су многи веровали да ће играти против Шахтјора.

– Не разумем тренера због чега нисам добио шансу да помогнем својим саиграчима. Станојевић ме одједном склонио из тима иако не знам прави разлог, каже Боја.

Да ли то значи да се ближи растанак са „црно-белима”?

– Дошао сам у Партизан да му помогнем у Лиги шампиона, међутим, испало је нешто сасвим друго. Пре три дана сам разговарао са тренером, питао ме је да ли остајем. Одговорио сам му да планирам да идем јер ми се неке ствари не свиђају. Разумем да се форсира једна група фудбалера, али, интерес Партизана је да посиже добре резултате. Неки играчи су одавно потрошили кредит а још увек играју, каже Боја.

Који су следећи кораци?

– Очекујем да ме Нађ позове, да седнемо и разговарамо. Са Партизаном имам уговор до децембра уз могућност продужења сарадње. Волим Партизан, зато сам и дошао у Београд који је одувек био отворен град за све странце. Жао ми је што смо тренутно без бода у Лиги шампиона а све је могло бити другачије, тврди Боја.

Д. Т.