Nikako da naučimo lekciju…

Da li je Evropa daleko od nas ili mi od nje? Figurirajuće pitanje na koje nikako da dobijemo odovor. Jasno je da je Partizan u svom novom pokušaju u najjačem i najatrktivnijem evropskom klupskom takmičenju ponovo ostao kratkih rukava, s tim što je pre sedam leta igrajući sa najvećim timovima osvojio tri boda. Kako trenutno stvari stoje, pred odlazak u London, 8. decembra, lako se mogu obistiiti crne slutnje perspektivnog trenera Stanojevića: da Partizan ovogodišnje učešće u završi bez osvojenog boda. I da se tako nešto dogodi neće biti velika šteta s obzirom da je naš prvak odavno izgubio svaku nadu da prezimi u Evropi.

Kada je pobeđen Anderleht nastala je euforija, slična onoj iz Njukasla. Trener i igrači su podizani u nebesa. Sam plasman u Ligu šampiona donosio je puno novca i onako siromašnom srpskom fudbalu, novu budućnost mnogim igračima, kojima je svakako porasla cena na evropskoj fudbalskoj pijaci. Partizan je još jednom potvrdio evropsku orjentaciju. Brže bolje angažovani su iskusni igrači Ilijev, golman Stojković kao i Kamara. Sa tim pojačanjima verovalo se da „crno-beli” mogu da se upuste u ozbiljnu borbu sa Arsenalom, Bragom i Šahtjorom, bez obzira što su te ekipe potrošile deset i više puta novaca za pojačanja od kluba iz Humske. Međutim, ni to nije bilo dovoljno…

Zašto Partizan ne može da pobedi u Ligi šampiona? Nikako da nauči kako se igra u Evropi, koji su to standardi kojima bi trebalo da se rukovodi u narednom periodu. Stvar je jasna: gospodo iz Humske, odrešite kesu za pojačanja i glava vas više neće boleti.

Ne može se u probrano društvo sa par stotina hiljada evra za pojačanja. Šahtjor potroši za jednu sezonu na desetine miliona evra, pa je pitanje da li će biti rezultata. Nerealno je bilo očekivati da će Partizan biti „najmanje drugi” u grupi, kako je u stanju euforije rekao njegov predsednik Dragan Đurić. Svi smo želeli takav epilog, ali, to nije realnost. Realnost je nešto sasvim drugo.

Aleksandar Stanojević je učinio što se učiniti može sa raspoloživim potencijalom. Više od ovoga zaista nije mogao. Doduše, bilo je i sitnih grešaka, ali, sve je zanemarljivo. Partizan se ni u jednoj utakmici nije obrukao. Naš tim može mnogo bolje, kao što je rekao rumunski selektor Razvan Lučesku.

S obzirom na nove apetite koje stalno slušamo iz Humske, na želju da se i sledeće godine bude u Ligi šampiona, svakako treba očekivati „vruću zimu”. Da li će stići prava pojačanja. U tefteru trenera Stanojevića su već neka imena, uglavnom sa južnoameričkog kontinenta. Naravno i lista fudbalera koji će napustiti Humsku nije mala, prvi na listi je Brazilac Kleo, a blizu odlaska su i Petrović, Jovanović, Moreira. Predsednik Đurić je pre mesec dana kazao da se neće žaliti novac na nova pojačanja. Videćemo, šta će od obećanja biti. Putuj Evropo, super smo se družili…

Dragan Todorović

-------------------------------------------

Stanojević: Još smo daleko...

Prvo je iskusni stručnjak Rumun Mirča Lučesku, po mnogima jedan od najzaslužnijih ljudi što je Šahtjor danas značajan činilac u evropskom klupskom fudbalu, seo pred novinare i smirenim tonom govorio o utakmici i na sebi svojstven način analizirao meč iz svog ugla, iz ugla vrhunskog stručnjaka:

– Partizan je u prvom poluvremenu do momenta dok je imao snage bio veoma neugodan i žilav protivnik. Onog časa kada su fizički pali mi smo onda stvorili i formirali našu igru i snagom volje zasluženo osvojili sva tri boda. Tačno je da smo u prvom poluvremenu imali strašan pritisak od domaćina ali kada smo osetili njegov umor krenuli smo još silovitije i još bolje i smatram da smo zasluženo pobedili – rekao je Lučesku.

S druge strane mladi Partizanov stručnjak, koji nije krio nezadovoljstvo, pre svega rezultatom, rekao je:

– Bila je očigledna razlika u klasi. Moj tim se dobro držao 50 minuta a nakon toga smo pali. Ipak, ove utakmice u Ligi šampiona su jedno veliko iskustvo za sve nas, Šahtjor je zasluženo pobedio a mi smo još uvek daleko – odgovorio je Stanojević.

D. T.

------------------------------------------------------

Boja: Ne razumem Stanojevića

„Ne želim da se mešam u trenerov posao, ali, kako da pobedimo kod kuće, pred našim navijačima, koji su zaista jedinstveni u svetu, jer pružaju neverovatnu podršku sa tribina, sa samo jednim napadačem”, s pravom s pita Kamerunac Pjer Boja.

Kada se nedavno iz Francuske ponovo vratio u Partizan najavljivan je kao veliko pojačanje. U prvim utakmicama je bio sjajan, postizao je golove i opet postao ljubimac navijača. Ali, od gostovanja BSK – u na Karaburmi kao da mu se izgubio svaki trag. Obično je sedeo na klupi, iako, su mnogi verovali da će igrati protiv Šahtjora.

– Ne razumem trenera zbog čega nisam dobio šansu da pomognem svojim saigračima. Stanojević me odjednom sklonio iz tima iako ne znam pravi razlog, kaže Boja.

Da li to znači da se bliži rastanak sa „crno-belima”?

– Došao sam u Partizan da mu pomognem u Ligi šampiona, međutim, ispalo je nešto sasvim drugo. Pre tri dana sam razgovarao sa trenerom, pitao me je da li ostajem. Odgovorio sam mu da planiram da idem jer mi se neke stvari ne sviđaju. Razumem da se forsira jedna grupa fudbalera, ali, interes Partizana je da posiže dobre rezultate. Neki igrači su odavno potrošili kredit a još uvek igraju, kaže Boja.

Koji su sledeći koraci?

– Očekujem da me Nađ pozove, da sednemo i razgovaramo. Sa Partizanom imam ugovor do decembra uz mogućnost produženja saradnje. Volim Partizan, zato sam i došao u Beograd koji je oduvek bio otvoren grad za sve strance. Žao mi je što smo trenutno bez boda u Ligi šampiona a sve je moglo biti drugačije, tvrdi Boja.

D. T.