Без изненађења

Од нашег сталног дописника

Сарајево, 28. септембра – Држављани БиХ, па и они који се налазе у иностранству а имају документе ЦИПС-а, у недељу 1. октобра имају прилику да промене садашњу структуру власти или да дају поверење паријама које су уз мале и повремене измене и протеклих 15 година биле на власти. Неке процене упућују на то да великих промена, ипак, неће бити, тако да ће највише места освојити – у Федерацији СДА, ХДЗ и СДП, а у Републици Српској СНСД, СДС и ПДП.

У бошњачко-хрватском ентитету и Странка за БиХ, која је и до сада успевала да освоји таман толико места да би обезбедила Странци демократске акције да се одржи на власти, рачуна на нови успех. У хрватском страначком и гласачком телу другу позицију вероватно ће заузети новоосновани ХДЗ 1990. странка настала цепањем ХДЗ-а БиХ, а предводи је др Божо Љубић. Све остале странке из реда хрватског народа укључујући и некада доста јаку Нову хрватску иницијативу или Народну странку радом за бољитак, чији су оснивачи богата браћа Лијановић из Широког Бријега, могу рачунати на ниже позиције – а неке мање странке неће бити у стању  прескочити ни изборни праг од три одсто. Слично би могло проћи и  неколико бошњачких странака које су окупљене у Патриотски блок БОСС-СДУ који је на почетку предводио Харис Силајџић али су се, у борби за прве позиције, брзо разишли тако да га сада предводи Сејфудин Токић и група која је после сукоба са Златком Лагумџијом напустила СДП.

На почетку изборне кампање из реда бошњачког народа било је шест кандидата за члана државног Председништва, али су у међувремену три одустала, тако да ће се бирачи опредељивати између Сулејмана Тихића, Хариса Силајџића и Мирнеса Ајановића (БОСС). Победу ће, како сада ствари стоје, ипак, однети Тихић. Процене на почетку изборне кампање указивале су на могућу победу Силајџића, који је имао и подршку реиса Церића, али су се ствари у последње време измениле тако да и бошњачки медији последњих дана предност дају председнику СДА, чија је и изборна кампања била  убедљивија. Место хрватског члана Председништва вероватно ће задржати Миро Иво Јовић (ХДЗ БиХ) који ће, процене говоре, победити остала четири кандидата, а међу њима и Жељка Комшића кога је кандидовао СДП Златка Лагумџије.

Од 11 кандидата за српског члана Председништва БиХ избор ће пасти на Младена Босића (СДС) или Небојшу Радмановића( СНСД). Остали кандидати, укључујући и Зорана Тешановића из ПДП-а, кога је Изборна комисија, због пропуста у изборној кампањи, недавно казнила са 6.000 КМ, немају шанси.

Кампања је практично приведена крају, плакати који су лепљени где је коме пало на памет и у складу са материјалним могућностима странака, већ се уклањају – а у Сарајево су стигли и први страни посматрачи којих ће бити око 400, уз више од 4.000 домаћих.

Високи представник међународне заједнице Кристијан Шварц Шилинг позвао је бираче да изађу на изборе јер, како је рекао, сада се бира власт која ће уз најављени одлазак међународне управе са садашњим овлашћењима "морати у целини преузети одговорност за судбину земље" .